Ovaj paradoks, saglasni su sagovornici Danasa, još jedan je pokazatelj da politička moć u Srbiji izvire isključivo iz vladajuće partije i najužeg kruga predsednika Aleksandra Vučića, a ne iz državnih funkcija i zakona koji određuju njihove nadležnosti.

 

„Stefanoviću je presudila partija“, nedvosmislen je Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku.

 

– Na odluku SNS-a da suštinski odstrani Stefanovića iz vrha partije nisu uticali objektivni rezultati njegovog rada, već je to bio ishod unutarpartijskog sukoba između njega i Vučića. Stefanović je očigledno imao određene karte, vjerovatno u vidu nekakvog kompromitujućeg materijala, koje mu nisu bile dovoljne da ga zadrže na poziciji u partiji, ali kojima je kupio odstupnicu u vidu zadržavanja državnih funkcija, ističe Petrović.

A dio tog „zlatnog padobrana“ predstavlja i funkcija sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost. Na tu funkciju Stefanovića je novembra 2017. godine imenovao upravo Vučić, nakon što je izabran za predsednika Republike. Ta funkcija je sve samo ne protokolarna. Naime, Zakon o osnovama uređenja službi bezbjednosti predviđa da sekretar Savjeta po automatizmu postaje i šef Biroa za koordinaciju službi bezbjednosti koji operativno usklađuje rad tri službe bezbjednosti. Pritom, isti zakon dozvoljava predsedniku Srbije da diskreciono postavlja i uklanja sekretara Savjeta. To što je Vučić dozvolio Stefanoviću da ostane šef Biroa, prema riječima Predraga Petrovića, ne znači istovremeno da će Stefanović imati odriješene ruke na toj poziciji.

 

– Moć u bezbjednosnom sektoru prvenstveno zavisi od lojalnosti ljudi po dubini. A ako pogledamo sastav Biroa za koordinaciju službi vidjećemo da njega čini i Bratislav Gašić, načelnik BIA, izuzetno lojalan Vučiću, kao i Đuro Jovanić, načelnik VBA koji je bio Vučićev ađutant iz perioda kada je obavljao funkciju ministra odbrane. Dakle, Stefanović će ostati šef Biroa, ali njemu će u značajnoj mjeri biti vezane ruke, ističe Petrović.

 

Ono što činjenicu da je Stefanović i dalje šef Biroa za koordinaciju službi bezbjednosti čini neobičnom je izgovor pod kojim je on defakto smijenjen sa mjesta šefa beogradskog odbora SNS-a. Naime, Stefanović je preko medija, ali i kroz nezvanične izjave brojnih partijskih funkcionera, proglašen odgovornim za prisluškivanje predsednika Vučića. Stefanoviću je sam Vučić zamjerio na „objektivnoj odgovornosti“ iz perioda dok je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova. Stefanović je, podsjetimo, prošlog vikenda sam podnio ostavku na visoku stranačku funkciju, ali tek nakon što su mu lokalni odbori stranke javno uskratili podršku.

 

Advokat i nekadašnji zamjenik ombudsmana Miloš Janković ističe da je ostanak Stefanovića na državnim funkcijama još jedan dokaz važnosti partije u domaćem političkom sistemu.

 

– Partija ima veću težinu nego država i sve bitne odluke se donose van državnih organa. Ovlašćenja bilo kog državnog organa su definisana propisima, ali stvarna ovlašćenja se određuju u centrima moći koji se nalaze u strankama, navodi Janković, dodajući da je pitanje koliko dugo će se Stefanović zadržati na poziciji sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost.

 

To što je Stefanović platio političku cijenu za aferu prisluškivanje, međutim, ne mora da znači da će da plati i krivičnu. Naime, ovaj slučaj je u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal koji je krajem prošle godine pokrenuo predistražni postupak koji ima za cilj da utvrdi da li je i ko neovlašćeno nadgledao komunikaciju predsednika Srbije. Za skoro šest mjeseci koliko tužilaštvo ispituje slučaj prisluškivanja Stefanović nije ni saslušan. Tužilaštvo jeste nedavno ispitalo Stefanovića, ali u sklopu istrage protiv Gorana Papića koja nema dodirnih tačaka sa prisluškivanjem predsednika.