Iako je ljubav prema kolima oduvek bila prisutna, nakon srednje škole izabrala je drugačiji put. Upisala je Fakultet organizacionih nauka i nedugo nakon završetka školovanja počela da radi u struci.

 

"Išla sam na posao regularno tokom radne nedelje, ali sam jedva čekala vikend da ‘čačkam’ automobile. Jednog dana sam samo odlučila da presečem i počnem da radim ono u čemu zapravo uživam. Mnogi klijenti se začude kad dođu u servis i vide da žena popravlja auto, većina je čak i skeptična zbog toga, ali ih vrlo brzo razuverim", kaže Staša uz smijeh.

 

Prije nekoliko godina sa bratom je počela ozbiljnije da se bavi mehaničarskim radovima, a cijela priča dobila je još srećniji epilog, kada je upoznala svog sadašnjeg dečka, koji je takođe mehaničar.

 

"On nas je pokrenuo da otvorimo servis i sad smo trenutno u radovima, jer u dvorištu naše porodične kuće pravimo radionicu koja bi trebalo da bude gotova do kraja godine. Vođa radova je moj tata, koji me je oduvek najviše podržavao u ovom poduhvatu i želji da popravka kola bude moj stalni posao", priča ova djevojka.

 

Da se u njihovom domu poslovi ne dijele na muške i ženske, potvrđuje i Stašin tata Goran.

 

"Postoji anegdota, kad mene zove društvo da se nađemo negde, a ja im kažem: ‘Samo sačekajte da mi Stanislava promeni sajlu na kvačilu, crkla mi je’. Onda se oni čude što mi ćerka popravlja auto, a ja samo dobacim: ‘Pa ko će drugi, ne mogu ja da zalažem pod kola.’ Zaista mislim da žene mogu da rade sve poslove kao i muškarci, a u mnogim slučajevima čak i bolje od nas. Veoma sam ponosan što je moja ćerka automehaničar", iskren je on.