Istraživanje "Blica" pokazuje da Hrvati bankama duguju više od 15 milijardi evra, Srbi nešto više od osam milijardi, u BiH 3,2 milijarde, Makedonci dve milijarde, a Crnogorci 1,2 milijarde evra.

U odnosu na broj zaposlenih u ovim zemljama, koji jedino i mogu dobiti kredit, računica pokazuje da su najzaduženiji radnici u susednoj Hrvatskoj i da svaki od 1,3 miliona zaposlenih u ovoj zemlji duguje bankama u prosjeku po 10.869 evra. Slijede zaposleni Crnogorci, njih oko 220.000 koji bankama duguju po 5.392 evra, zatim BiH i na kraju građani Srbij.

Svi oni najčešće su se zaduživali za opštu potrošnju, što znači da su uzimali keš i potrošačke kredite, dok su na drugom mjestu stambeni zajmovi.

Prema zvaničnim podacima najzastupljeniji su gotovinski i stambeni krediti čija su učešća iznosila 39,6 odsto i 38,4 odsto.

Vrijednosno, stambeni krediti u Srbiji dostigli su 3,3 milijarde evra, što je rast od tri odsto od početka godine, a keš krediti oko tri milijarde evra što je rast od 11 procenata za osam mjeseci.

Najveći rast, 12,8 odsto, od početka godine imali su krediti za refinansiranje ranijih obaveza kod drugih banaka.

"I učešće potrošačkih kredita nastavlja blago da raste pa se na te kredite odnosilo 2,6 odsto kredita stanovništvu koje najvećim delom čine dinarski krediti za kupovinu mobilnih telefona i bele tehnike kao i devizni indeksirani krediti za kupovinu automobila", navode u NBS.

Ekonomisti smatraju da jedan od razloga za skok keš i potrošačkih kredita može da bude rast zaposlenosti pošto prema podacima RZS od marta prošle do marta ove godine ima 40.000 više formalno zaposlenih, a van poljoprivrede rast je 70.000 novih ljudi koji stiču mogućnost da se zaduže kod banke.