Dok je Hrvatska kao članica Evropske unije već obavezna da primjenjuje pravila Brisela, Srbija i BiH kroz proces evropskih integracija takođe moraju da mijenjaju postojeće modele upravljanja otpadom.

Zagreb pod pritiskom evropskih ciljeva
Zagreb već godinama pokušava da riješi pitanje odlagališta Jakuševec, koje predstavlja jednu od najosjetljivijih komunalnih i političkih tema u hrvatskoj prestonici, dok gradske vlasti istovremeno nastoje da povećaju odvajanje i reciklažu otpada. 

Evropski propisi zahtijevaju smanjivanje količine komunalnog otpada koji završava na deponijama, zbog čega se od gradova očekuju velika ulaganja u sortirnice, reciklažna dvorišta i druge objekte neophodne za prelazak na cirkularnu ekonomiju.

Beograd i Sarajevo pred sličnim izazovima
Beograd je posljednjih godina značajno promijenio sistem zbrinjavanja otpada kroz projekat u Vinči navodi tportal, ali i dalje ostaju izazovi vezani za povećanje stope reciklaže, odvojeno prikupljanje i smanjenje količine smeća koje završava na deponijama. 

Sarajevo se suočava sa sličnim problemima, uključujući kapacitete za odlaganje, odvojeno prikupljanje i potrebu za modernizacijom infrastrukture, a evropski put BiH dodatno povećava pritisak da se postojeći sistem prilagodi pravilima EU.

Brisel ponovo povezuje tri grada
Iako se Zagreb, Beograd i Sarajevo razlikuju po stepenu razvoja sistema i statusu u odnosu na EU, zajednički imenitelj postaju evropski zahtjevi za manje deponovanja, više recikliranja i efikasnije korištenje otpada kao resursa. 

Upravo zato Brisel na svojevrstan način ponovo povezuje tri nekada blisko vezana grada, jer će svaki od njih morati da uloži značajna sredstva i promijeni navike građana kako bi upravljanje otpadom približio savremenim evropskim standardima.