Serija zemljotresa koji su se u poslednjih nedelju dana osjetili u BiH i regionu, ponovo je zatalasala javnost. Iako, srećom, nisu bili razorni, prošli su bez žrtava i materijalnih oštećenja, žitelji Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Grčke strahuju od jačeg podrhtavanja tla. Stručnjaci, međutim, tvrde da razloga za paniku nema, a da su prethodni zemljotresi dio uobičajene seizmičke aktivnosti.

Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, potresi prethodnih nekoliko dana nisu bili jači od 1,7 stepeni Rihterove skale. Većina stanovnika nije ih ni osjetila, ali su se potresi u nedelju ujutru u Tuzli, jačine 4,5 stepeni, i u Crnoj Gori od četiri stepena, osjetili od Novog Sada do Priboja.

- Ne treba očekivati nikakav veliki zemljotres kao posledicu ovih proteklih dana - kaže Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda. - Godišnje se u Srbiji dogodi u proseku 1.500 "lakših" potresa, a one ispod magnitude od 2,3 jedinice po Rihteru naša čula ne mogu da registruju. Baš takvi su se dogodili minulih dana u našoj zemlji i potpuno su uobičajene sezimološke aktivnosti.

Po riječima našeg sagovornika, ne može da se predvidi vrijeme kada će se dogoditi zemljotres, ali se ne očekuju zemljotresi jači od šest stepeni Rihterove skale, jer su se zemljotresi te jačine već dešavali. Seizmolozi, međutim, imaju svoje mape opasnosti i procjenu ugroženosti. One služe da objekti, koji se na tom području grade, izgrade tako da izdrže udar za koje prethodna iskustva sugerišu vjerovatnoću da će se ponovo dogoditi.

Da poslednji potresi na Balkanu ne najavljuju veliku opasnost, vjeruje i dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

- Zemljotresi o kojima se ovih dana govori, po svemu sudeći su "posledica" smirivanja tla nakon velike erupcije vulkana Stromboli u Italiji, početkom jula - kaže dr Milovanović. - Ovim potresima planeta je zapravo "odahnula" posle aktivnosti ovog vulkana. Inače, mi se nalazimo u graničnom području aktivnosti Zemlje koje podrazumevaju podvlačenje afričke pod evropsku ploču. Iz toga proizlaze dva kraka seizmičkih aktivnosti. Jedan ide od Italije, preko Banjaluke, prema Zlatiboru i dalje Grčkoj i Turskoj. Drugi kreće iz Rumunije, preko Beograda, Rudnika, Kopaonika i Kraljeva, takođe prema Grčkoj i Turskoj. Oba kraka prelaze preko Srbije i potresi se svakako očekuju. Slabiji ili jači.