Rok zvijezda Svjatoslav Vakarčuk nije imao nikakvih problema da privuče hiljade bučnih obožavatelja na harkovskom Trgu slobode kada je nastupao sa svojim bendom prije nekoliko nedelja. Podstaći politički obazrive Ukrajince da glasaju za njegovu partiju na parlamentarnim izborima 21. jula možda neće biti tako lako, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Izazov je postao sasvim očigledan u kontrastu između velike publike na koncertu i daleko manje, tihe grupe na predizbornom skupu posle svirke – isto kao i sledećeg dana u provincijalnom gradu Slovjansk, blizu linije fronta u sukobu s proruskim separatistima, koji se nadvija nad politikom u Ukrajini pola decenije.

U Ukrajini postoji sasvim svjež presedan uspješnog prelaska s velike scene u zabavi na veliku scenu u politici: glumac-komičar Volodimir Zelenski je na osnovu slave koju je stekao ulogom slučajnog predsednika u televizijskom sitkomu došao do ubjedljive pobjede na pravim predsedničkim izborima u aprilu.

Pobjeda Zelenskog nad nepopularnim predsednikom naglasila je glad glasača za promjenom i odbojnost prema poznatim licima u politici pet godina pošto su demonstranti – gnijevni zbog korupcije i odlučni da se napravi otklon od Moskve – otjerali s vlasti predsednika Viktora Janukoviča i utrli put novoj eri.

Brz uspon komičara na mjesto predsednika možda djeluje kao dobar nagovještaj za muzičara koji vodi partiju – možda prikladnog imena Golos, što na ukrajinskom znači "glas" – na prijevremenim izborima koje je sazvao Zelenski, pošto je naložio raspuštanje Vrhovne rade, odnosno parlamenta Ukrajine.

U intervjuu posle skupa u Slovjanskom 1. jula rok zvijezda se obrušila na etablirane političare za koje kaže da su zanemarili interese naroda i obećao da će raditi bolje.

Kao i Zelenski, koji zabranio da na listi njegove stranke bude neko ko je već bio u Radi, i Vakarčuk se okreće ljudima bez iskustva u vladi da popuni izbornu listu Golosa.

"Nismo ovde samo da izgovaramo krupne riječi i onda da kažemo da to nije naša odgovornost", rekao je Vakarčuk. "Odlučni smo da dođemo na vlast".

U Vakarčukovom slučaju, međutim, postoji problem – on je već bio tamo. Dobio je mjesto u parlamentu 2007, ali ga je predao sledeće godine, navodeći sukob između tadašnjeg predsednika Viktora Juščenka i njegove premijerke Julije Timošenko.

Zbog te prošlosti, kao i Vakarčukovog flerta s predsedničkom kampanjom ove godine – od njega je traženo da se kandiduje i dobro je stajao u anketama, ali je na kraju odlučio da ne učestvuje – neke potencijalne pristalice su sumnjičave.

'Završi šta si počeo'
Skupovima rok zvezde u Slovjansku i Harkovu – drugom po veličini ukrajinskom gradu s oko 1,4 milion stanovnika – prisustvovalo je samo nekoliko desetina vjerovatnih glasača.

U izjavama za RSE, nekoliko njih je navelo Vakarčukovo oklijevanje da uđe u predsedničku trku i ostavku u parlamentu kao razloge zbog kojih bi na glasačkim listićima moglo da zaokruži druge kandidate.

"Mislim da ako nešto počneš, to treba i da završiš", rekao je Jurij Plastun (60), penzionisani major vojske i stanovnik Slovjanska koji je došao da vidi Vakarčuka na centralnom trgu u gradu 1. jula, gdje je pjevač došao u okviru turneje obilaska zemlje s 44 miliona stanovnika.

Plastun je rekao da se još nije odlučio i da bi mogao dati svoj glas stranci Sluga naroda Volodimira Zelenskog. Mada mu se sviđa Vakarčuk, on kaže da ga odbija činjenica da je već bio poslanik, a onda podnio ostavku prije kraja mandata, i upitao: "Kako zasigurno možemo znati da neće opet podnijeti ostavku?"

Vakarčuk je rekao da se to neće desiti – da se sada vratio politici iz osjećaja dužnosti prema zemlji i da se nada da će uvjeriti glasače da je ovog puta potpuno posvećen.

"Jedna stvar je ući u parlament kao dio tima čije se riječi ne poklapaju s njegovim postupcima", rekao je Vakarčuk (44). "Druga stvar je da imate svoju političku partiju s ljudima koji slično misle".

Fizika, muzika, politika

I pored kratke funkcije poslanika, uvođenje stranke u parlament bi bio novi zaokret u karijeri koja je neobična čak i u Ukrajini. Vakarčuk je imao 16 godina kada je zemlja stekla nezavisnost i kada se raspao Sovjetski Savez, preokrenuvši milione života i otvarajući nove mogućnosti.

Rođen u Mukačevu, u podnožju Karpata na zapadu Ukrajine, Vakarčuka su odgajali roditelji koji su bili univerzitetski profesori fizike. Na početku je krenuo njihovim putem i doktorirao fiziku na Univerzitetu Lavov.

Ali, tokom osnovnih studija 1994. godine osnovao je grupu Okean Elzi (Elzin okean). Dok je stekao doktorat, grupa – sa stadijumskim baladama u stilu grupe U2 iza Vakarčukovog dubokog glasa – došla je do nacionalne slave.

Popularnost Okean Elzi je samo rasla u sledećim decenijima pošto je grupa prešla u Kijev i Vakarčukove pjesme su postale himne dva talasa protesta koji su dovele do političke promjene: Narandžaste revolucije 2004. i pokreta Euromajdan – poznatog u Ukrajini i kao Revolucija dostojanstva – kojim je Janukovič svrgnut u februaru 2014.

Ove godine, Okean Elzi i njegovi obožavatelji slave 25. godišnjicu postojanja nizom rasprodatih koncerata. A pošto je uspjehom grupe Vakarčukovo ime opšte poznato, dobar je trenutak da pokuša da dopre do glasača.

Koncerti i predizborni skupovi

Vakarčuk to radi mješavinom besplatnih koncerata, koji su i predizborni skupovi, i tradicionalnim govorima. U kampanji se vozi u metalik crnom SUV-u sa zatamljenim staklima, dok ga prati nekolicina kandidata i medijski tim u, kako to zovu, Golosovom "autobusu promjene" – bijelo-narandžastom minibusu za 15 osoba, ukrašenom znakom partije.

Vakarčuk tvrdi da koncerti nisu povezani s politikom, ali na početku koncerta na binu dovodi kandidate Golosa da ih predstavi publici.

Ta taktika odražava onu koju je koristio Zelenski, koji je tokom predsedničke kampanje kritikovan što sa sobom vodi komičarsku trupu Kvartal 95 i što ima besplatne nastupe dok održava političke govore.

U Vakarčukovom slučaju, kritika nema puno, ako ih uopšte i ima. On kaže da je razlog zato što njega ne podržavaju takozvani oligarsi, uprkos glasinama o podršsci tajkuna Viktora Pinčuka, što on negira. Zelenski se, međutim, suočavao s pitanjima o vezama s kontroverznim milijarderom Ihorom Kolomojskim, ali je negirao da ima obaveze prema tom tajkunu.

Vakarčuk (44) tečno govori engleski i studirao je dva puta u SAD – semestar političkih nauka na Jejlu 2015. i dva semestra na Centru za demokratiju i vladavinu zakona univerziteta Stenford 2017. On kaže da pokušava da ostane doslijedan sebi, za šta tvrdi da decenijama fali ukrajinskoj politici.

"Ljudi vole iskrenost, ljudi vole poštenje", rekao je u intervju, dodavši: "Jedan od problema ukrajinske politike je potpuno odsustvo autentičnosti".

S davno etabliranim političarima u nemilosti, tako da i reformističke zvezde pokreta Euromajdan povezane s njima mogu biti pometene iz Rade 21. jula, i Vakarčuk i Zelenski – koji ima 41 godinu – traže novu krv da popune liste kandidata na izborima.

Jedna nedavna anketa naznačila je da bi u glasanju preko stranačkih lista, kojima se određuje polovina od 450 mesta u Radi, 42,3 odsto birača dalo svoj glas partiji Zelenskog, a 7,2 odsto Vakarčukovoj – čime bi Golos bio na četvrtom mestu i iznad praga od pet odsto koji stranke moraju preći da bi ušle u parlament.

Druge ankete, međutim, ukazuju na manji procenat glasova za Golos, uključujući makar jedno istraživanje koje sugeriše da neće uspeti da obezbedi poslanike preko stranačkih lista.

Kakav god bio rezultat, parlament će izgleda izvesno biti ispunjen velikim brojem novih, politički neiskusnih lica.

"Očekujemo najambiciozniju obnovu parlamentarnih poslanika u istoriji nezavisne Ukrajine", naveo je politički analitičar Volodimir Fesenko 7. jula u kolumni u listu Ukrajinska pravda.

Drugačiji od Zelenskog?

Uprkos sličnostima, Vakarčuk kaže da se njegova partija u mnogim pogledima razlikuje od stranke Zelenskog. Mada su kandidati Golosa mladi – prosek godina im je 37, što je manje od svih drugih stranaka – on sugeriše da su stručniji od onih koje je Zelenski odabrao.

"Morate imati nova lica, ali to nije dovoljno. Ono što je dovoljno jeste da ti ljudi znaju šta da rade", rekao je on. "Reč je o novim, mladim profesionalcima – mladim ne samo po godinama, već i po stavovima i principima".

Ivan Primačenko (29), preduzetnik obrazovan na Stenfordu koji je koosnivač najveće ukrajinske otvorene platforme za onlajn kurseve, kaže slično.

"Mislim da nemamo političkog iskustva, ali svaki član tima ima puno iskustva u njegovom ili njenom polju", rekao je pre koncerta Okean Elzi u Harkovu. Primačenko je na 23. mestu na Golosovoj listi i mogao bi da uđe u parlament.

Neki od kandidata partije "već su uticali na političku promenu bez mandata u parlamentu", rekao je on.

Druga razlika na koju ukazuje Vakarčuk je njegova politika donacija za kampanju, za koje kaže da se primaju samo od donatora koje je njegovo osoblje odobrilo i ustanovilo da nemaju veze s "oligarsima". Sumnjiva donacija od dva miliona grivni (skoro 69.000 evra) nedavno je odbijena, rekao je on.

Istok i zapad

Dok putuje zemljom, Vakarčuk kaže da on nije tu da "zadovolji sve".

"Kada dođem u Donbas (na istoku Ukrajine), kažem iste stvari kao kada dođem u Lavov – da Ukrajina mora da ide u Evropu, da moramo da uđemo u NATO", rekao je on za RSE.

"Kažem iste stvari – nekada drugačijim jezikom, doslovno", dodao je on, povodom zapada Ukrajine gde se pretežno govori ukrajinski i istoka gde se pretežno govori ruski.

Poruka nije uvek dobro prihvaćena i to je u redu, rekao je Vakarčuk.

U Harkovu, govoreći ispred spomenika čuvenog ukrajinskog pesnika Tarasa Ševčenka i kasnije publici okupljenoj radi koncerta, njegova poruka o bližim političkim i vojnim vezama sa Zapadom je više-manje dobro prihvaćena i dobila je nešto aplauza.

"Koliko vas želi pravu promenu? Koliko vas je umorno starom politikom", vikao je okupljenima pre koncerta, izazivajući hučanje i vrištanje.

Međutim, u Slovjansku, gradu koji je u istoriji imao bliske veze s Rusijom i podržavao partije koje su za bolje odnose s ukrajinskim ogromnim istočnim susedom, ali i nekadašnjoj žarišnoj tački rata sa separatistima koje podržava Rusija u kojem je ubijeno više od 13.000 ljudi – skeptičnija publika je dočekala Vakarčuka prekrštenih ruku i poprekih pogleda.

Neometen takvim dočekom, Vakarčuk je povezao svoju sadašnju političku borbu s poteškoćama s kojima se suočio kada se Okean Elzi prvi put pojavio na muzičkoj sceni.

Sredinom 90-ih, plejbek nastupi su bili uobičajeni na televizijama; ukrajinskim studijima je bilo skupo i tehnički komplikovano da prenose žive nastupe. Izbegavanjem te prakse bend je bio manje prisutan i gubio je novac, rekao je on.

"Ali, bilo smo uporni. To je bio naš princip", rekao je Vakarčuk. "I posle pet ili deset godina, konačno, postalo je uobičajeno da se ne radi plejbek".

To je lekcija, rekao je on, koju danas ima na umu kada vodi kampanju.

"Ako stalno radite šta verujete, nema 100-postotne garancije da ćete pobediti", rekao je on. "Ali ako pobedite, to će biti održivo i verovatno nepovratno".