Bez rješavanja ovih temeljnih pitanja nema ni uspješne transformacije privrede, ponovo su upozorili predstavnici Evropske unije. Po njihovoj ocjeni, koju su dali u tek objavljenom dokumentu pod nazivom “Procjena Programa ekonomskih reformi BiH”, jedan od glavnih izazova pred vlastima u BiH ostaje to što javna potrošnja više ide ka finansiranju plata u javnom sektoru, dok su zapostavljene potrebe ulaganja u obrazovanje ili infrastrukturi.

Kako navode, Program ekonomskih reformi BiH za period 2019-2021. godine, ne uvjerava da će se to promijeniti, odnosno poboljšati kvalitet javne potrošnje. Smatraju i da konkurentnost BiH i dalje otežava njena višeslojna administracija, kao i fragmentiran ekonomski prostor.

Odavno je, navode, trebalo razraditi rješenja da se pomogne biznisu, a to podrazumijeva, između ostalog, kvalitetnu infrastrukturu, smanjenje parafiskalnih nameta, reforme u oblasti stečajnih postupaka i slično.

Kao jedan od izazova navodi se i da BiH mora promijeniti i upravljanje i transparentnost javnih preduzeća, koja su prevelika i neefikasna, a zahtjevaju i veliku podršku države da bi preživjela. Upozoravaju i na velike probleme nezaposlenosti i neiskorištenost radne snage.
– Brojni mladi i stručni ljudi odlaze, a nivo neformalne zaposlenosti je veliki. Poresko opterećenje na rad je veliko, posebno za one koji imaju najmanje zarade – navodi se, između ostalog, u procjeni Evropske komisije, te dodaje da ni socijalna zaštita nije dovoljno usmjerena na one kojima je najpotrebnija, pa ne pomaže dovoljno smanjenju siromaštva.

Na nedovoljnu zaposlenost žena, ističu, utiče i to što obuhvat predškolskim obrazovanjem nije dovoljan, a cjelokupan obrazovni sistem i dalje nije dovoljno usklađen sa potrebama tržišta rada.

U dokumentu se navodi i da se makroekonomske projekcije koje je napravila BiH za trogodišnji period u velikoj mjeri vjerodostojne, ali i da jako zavise od brzine strukturalnih reformi.

Po Programu ekonomskih reformi, predviđa se skroman rast proizvodnje sa 3,3 odsto u 2018. godini, na 3,8 odsto u 2021. godine, uz snažan oslonac na privatnu potrošnju, zahvaljujuću niskoj inflaciji i rastu zaposlenosti, te mali napredak u investicijama.

Ekonomista Zoran Pavlović, međutim, smatra da takve procjene vlasti u BiH nisu logične, jer ona objektivno nema rast zaposlenosti, već ima samo smanjenje evidencije nezaposlenih ljudi, od kojih su mnogi otišli iz zemlje.
– Samo pod uslovima da se uradi sve ono što je EK napisala kao recept za BiH, onda se može očekivati da će se dobiti povećanje zaposlenosti, ali ovog momenta ništa od toga nije urađeno. Taj rast je upitan onoliko koliko je upitna realizacija tih reformi koje je istakla EK – smatra i Pavlović.

Po njegovim riječima, problem je što BiH i programe reformi koje ima, ne provodi.
– Recepti koji su za BiH definisani zajedno sa Svjetskom bankom i Evropskom komisijom, jesu dobri recepti, samo očigledno neko mora da ih i primijeni. Mi šest mjeseci nemamo ni vlast na nivou FBiH ili BiH, a za to vrijeme niko ništa ne radi. Onda ne možete ni očekivati da se nešto dešava u ekonomiji – zaključuje Pavlović.

Očuvati aranžman valutnog odbora
Sa sastanka predstavnika zemalja EU, zapadnog Balkana i Turske, te njihovih institucija, koji je u petak održan u Briselu u sklopu godišnjeg dijaloga o ekonomskim politikama, BiH je preporučeno i da očuva integritet aranžmana valutnog odbora i nezavisnost Centralne banke kako bi se održala monetarna stabilnost, uz istovremeno očuvanje stabilnosti finansijskog sektora.

BiH je pozvana i da osnaži srednjoročno makrofiskalno planiranje, poveća transparentnost javnog sektora u pogledu zapošljavanja, neizmirenih i potencijalnih obaveza, te da poboljša blagovremenost i sveobuhvatnost statistika o javnim finansijama, nacionalnim računima i tržištu rada.