Dragana Dardić, izvršna direktorka Helsinškog parlamenta građana Banjaluka, organizacije koja je, u okviru regionalnog projekta „Osnaživanje organizacija civilnog društva za borbu protiv diskriminacije i unapređivanje ženskih radnih prava“, bila zadužena za analizu stanja u BiH, kaže da su rezultati zabrinjavajući.

– U oglasima za zapošljavanje poslodavci otvoreno traže “mlade radnice prijatnog izgleda”, što je najočiglednija diskriminacija. Potom se u intervjuima za posao ženama postavljaju pitanja o bračnom statusu, planiranju porodice, trudnoći. Kada se zaposle mnoge žene trpe najgrublje oblike diskriminacije, dobijaju manju platu za isti rad u odnosu na muške kolege, daju im se otkazi zbog trudnoće, a prisutno je i seksualno uznemiravanje i mobing – kaže Dardićeva.

Istraživanje u BiH, koje je finansirala Evropska unija, obuhvatilo je analizu pravnog okvira, te analizu odgovora dobi­jenih u više od 100 institucija, kao i intervjue sa žrtvama diskriminacije i onlajn anketu.Istraživanje je pokazalo da u BiH, osim što su diskiminisane i izložene mobingu i seksualnom nasilju, žene radnice ne mogu da računaju da će institucije stati na njihovu stranu. Praksa je pokazala da se inspekcije proglašavaju nenadležnima za mobing i da sve nezadovoljne radnike i radnice upućuju na sud, a sudovi su spori, neefikasni i nerijetko na strani moćnijih.
– U BiH nije uspostavljen povjerljiv i bezbjedan sistem za podnošenje žalbi u vezi s diskriminacijom na osnovu pola i seksualnim uznemiravanjem na radnom mjestu. Istraživanje je pokazalo da se podaci o diskriminaciji na radnom mjestu ne evidenti­raju, da ne postoji sudska praksa procesuiranja slučajeva diskriminacije, te da je pravni okvir koji uređuje diskriminaciju na osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja u BiH fragmentiran i nekonzistentan. Sudski postupci su ekstremno dugi, finansijski i mentalno iscrpljujući, pa mnoge žene odustaju od bitke za pravdu – zaključuje Dragana Dardić.