Predstavnički dom američkog Kongresa opozvao je predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) po optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa.

Nakon osam sati rasprave u glasanju po partijskoj liniji, prvu tačku optužnice zloupotreba položaja podržalo je 230 kongresmena, dok je 197 glasalo protiv. Dvojica članova Demokratske stranke takođe nisu podržala impičment.

Za drugu tačku optužnice je glasalo 229 kongresmena, a 198 protiv. Tri člana Demokratske stranke nisu podržala opoziv. Nezavisni kongresmen Džastin Amaš (Justin Amash) glasao je za impičment po obje odrednice.

Optužnica za zloupotrebu položaja, koju su pokrenule većinske demokrate u Predstavničkom domu, odnosi se na Trampov zahtjev Ukrajini da istraži njegovog političkog rivala Džoa Bajdena (Joe Biden) i njegovog sina Hantera.

Demokrate su optužile Trampa za opstrukciju Kongresa zato što je zabranio svjedočenje svojih najbližih saradnika i prosleđivanje dokumenata nakon pokretanja postupka impičmenta.

Tramp je treći predsednik u američkoj istoriji dugoj 243 godine koji se našao u procesu opoziva. Optužnica će biti proslijeđena Senatu koji će započeti suđenje, kako se očekuje u januaru, ali je mala vjerovatnoća da će smeniti predsednika SAD s obzirom da njegovi republikanci imaju većinu u ovom telu: 53 od 100 senatora.

Za takvu odluku je potrebna dvotrećinska većina glasova.

Trampov opoziv će dodatno zaoštriti tenzije u već duboko političkoj podijeljenoj Americi, ocjenjuju svjetski mediji.

Predsjedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) rekla je nakon glasanja da je "18. decembar dobar dan za ustav, ali tužan za Ameriku jer je opozvan predsednik“.

Ona je dodala da će sačekati da vidi pravila koja će odrediti Senat prije nego što imenuje menadžera Demokratske stranke za opoziv - koji će imati ulogu tužioca.

Ona na taj način pokušava da izvrši pritisak na Senat da usvoji zahtjev demokrata da se pozovu svjedoci, čemu se lider republikanske većine Mič Mekonel (Mitch McConnell) za sada protivi.

Tramp: Ne osećam se opozvanim

U vrijeme glasanja Tramp je bio na izbornom skupu u Mičigenu gdje je prokomentarisao rezultate glasanja.

"Dakle, dobili smo svaki glas republikanaca. Vau. Skoro 200. Dakle, dobili smo 198 prema 229. Nismo izgubili nijedan republikanski glas i trojica demokrata su glasala za nas. Republikanska partija nikada nije bila toliko napadana, ali i ujedinjenija nego sada", kazao je Tramp dodajući da se ne osjeća opozvanim.

On je potencirao da se sjajno zabavlja na pozornici bez obzira na vijest o impičmentu.

"Od Ričarda Niksona, to vidim samo kao mračno vrijeme. Ne znam za vas, ali sjajno se zabavljam. Ludo je", dodao je američki predsednik.

Po njegovim riječima demokrate su "degradirale proces impičmenta".

"Ovo je uzvišena pozicija. Ko god postane predsednik, može da dobije telefonski poziv i da bude opozvan", istakao je Tramp dodajući da je "to upravo što očevi osnivači SAD nisu željeli".

"Ovaj nezakoniti, pristrasni opoziv je politički samoubilački marš demokrata koje ništa ne rade pokazujući duboku mržnju i prezir prema američkom biraču", rekao je Tramp.

On je dodao da su Nensi Pelozi i demokrate sami sebi utisnuli "vječni žig sramote" te da će desetine miliona građana izaći na izbore sledeće godine kako bi okončali kontrolu demokrata u Predstavničkom domu.

Lider demokratske većine: Nismo želeli opoziv

Steni Hojer (Steny Hoyer), lider demokratske većine u Predstavničkom domu, kazao je pri kraju debate koja je trajala više od šest sati da njegova partija nije želela impičment.

"Glasali smo protiv toga. Glasali smo jednom. Glasali smo drugi put. Glasali smo treći put u julu ove godine. Nismo ovo željeli. Međutim, Trampovo nedolično ponašanje primoralo je našu ustavnu republiku da zaštiti sebe", kazao je Hojer.

On je rekao da za 38 godina služenja u Kongresu, tokom kojih se promijenilo šest predsednika, nikada nije očekivao da svjedočiti "tako očiglednim prestupima jednog predsednika SAD".

Dodao je da je Tramp izabran "legitimno" od elektorskog koledža ali da je za Hilari Klinton (Hillary Clinton) glasalo 65 miliona građana, a za Trampa 63 miliona.

Lider republikanske manjine: Najnekredibilniji opoziv u američkoj istoriji

Lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Kevin Mekarti (McCarthy) kazao je na kraju rasprave da opoziv Donalda Trampa predstavlja"najpristrasniji i najnekredibilniji u američkoj istoriji".

On je istakao da je čitav proces bio manipulativan.

"Ovo je vaše nasleđe. Bilo koji tužilac u zemlji bi ostao bez licence zbog tako očite pristrasnosti, pogotovo ako je svedok, sudija i porota", kazao je Mekarti.

Pelozi: Tramp ugrozio nacionalnu bezbednost

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je “pretnja nacionalnoj bezbednosti”, izjavila je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) na početku rasprave o njegovom opozivu.

"Vekovima su se Amerikanci borili i umirali kako bi odbranili demokratiju za narod. Ali, sada vrlo žalosno, vizija osnivača naše republike je ugrožena od Bele kuće. Zbog toga danas kao predsedavajuća Predstavničkog doma ozbiljno i tužno otvaram debatu o opozivu predsednika SAD. Ako ne delujemo sada, zapostavićemo naše dužnosti. Tragično je da predsednikovo nesmotreno delovanje čini opoziv nužnim. Nije nam ostavio izbor", rekla je Pelozi.

Ona je dodala da se danas razmatraju utvrđene činjenice da je predsednik prekršio ustav. "Činjenica je da je predsednik stalna pretnja našoj nacioalnoj bezbednosti i integritetu naših izbora - što je osnova naše demokratije", kazala je Pelozi.

Ona je započela svoje izlaganje citiranjem teksta iz zakletve na vernost SAD ističući da niko nije došao u Kongres da opozove predsednika.

"Sada je vizija osnivača naše republike ugrožena od Bele kuće”, kazala je Pelozi.

Republikanci: Pretpostavke bez činjenica

Lider republikanske manjine u Odboru Predstavničkog doma za pravosuđe Dag Kolins (Doug Collins) je kazao da se postupak impičmenta zasniva na pretpostavkama, a ne činjenicama, te da je demokratama stalo samo da što pre opozovu predsednika SAD.

On je istakao da republikanci nemaju problem da iznesu svoje argumente pred većinom u Predstavničkom domu i američke građane jer su oni, kako je istakao, izabrali Donalda Trampa.

"I to jeste pitanje za birače, a ne za Predstavnički dom i na ovaj način na koji se to radi gazeći sve principe u koje ovo telo veruje", kazao je Kolins.

On se osvrnuo i na pritužbe lidera demokratske manjine u Senatu Čaka Šumera (Chuck Schumer) da je republikanska većina odbacila njegov zahtev da se pozovu svedoci kada se nastavi proces u ovom telu, najverovatnije u januaru.

"Dobro došli u klub, gospodine Šumer. To se upravno (nama) dešava u poslednja tri meseca. Stoga ćemo danas dosta govoriti o impičmentu, o predsedniku, o optužnici da je zloupotrebio položaj, jer ne mogu ništa da mu pripišu ništa zasnovano na činjenicama. Predsednik nije učinio ništa pogrešno u ovom slučaju", istakao je Šumer.

Strategija republikanaca je da pokažu da Tramp nije učinio ništa loše te da je čitav proces nepravičan.

Hrist, Perl Harbur, Bostonska čajanka

U raspravi su potezani i argumenti iz religije i istorije. Tako je republikanski kongresmen iz Džordžije Bari Laudermik (Barry Loudermilk) čak izjavo da je Isus Hrist imao pravičniji tretman pre raspeća nego Donald Tramp.

“Pre istorijskog glasanja dana, sedam dana pre Božića, želim da imate ovo na umu: Kada je Hrist lažno optužen za izdaju, Pontije Pilat mu je dao mogućnost da se suoči sa tužiocima. Tokom tog sramnog suđenja, Pontije Pilat je omogućio više prava Hristu, nego demokrate ovom predsedniku u ovom postupku", tvrdi Laudermik.

On je dodao da uzbunjivač - čija je prijava da je Tramp tokom telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim 25. jula ove godine zloupotrebio položaj pokrenula slučaj - nikada nije pozvan da svedoči niti je njegov identitet otkriven.

I republikanski kongresmen iz Pensilvanije Fred Keler (Keller) je napravio aluziju na Hristovo raspeće.

"NIje jasno ko će strože suditi onima koji glasaju danas za opoziv: istorija ili birači. Stoga, želim da demokrate koji glasaju danas za impičment znaju da se molim za njih," kazao je Keler.

Potom je citirao Hristove reči iz Jevanđela po Luki: "Gospode, oprosti im jer ne znaju šta čine".

Republikanci su poredili postupak Trampovog opoziva i sa iznenadnim japanskim napadom na Perl Harbur 1941. i Bostonskom čajankom, događajem iz 1773. kada su stanovnici ovog grada bacili čaj u more sa britanskih brodova kojim je otpočeo američki rat za nezavisnost.

Tramp tražio opoziv bivših predsednika SAD

Tramp kritikuje zahtev za njegovim opozivom kao “lov na veštice”. Međutim, on je svojevremeno, pre nego što je stupio na dužnost, pozivao na impičment nekadašnjih predsednika SAD, podseća BBC.

Tako je 2014. napisao na Tviteru da bi tadašnjeg predsednika Baraka Obamu trebalo opozvati zbog njegove “potpune nekompetentnosti”.

U jednom TV intervju iste godine, Tramp je kazao da ukoliko bi opozvali Obamu to bi bio bio “užasan šou” za njega.

“On bi bio u haosu. To bi bila apsolutna sramota, to bi ga trajno obeležilo”, istakao je Tramp.

Prethodno, 2008. godine, Tramp je kazao za CNN da bi trebalo opozvati Džordža Buša (George Bush) zbog njegove uloge u ratu u Iraku.

U istom intervjuu je rekao da je Bil Klinton (Bill Clinton) zapao u nevolje zbog slučaja Monika Luinski (Monica Lewinsky), što je po Trampovim rečima “apsolutno nevažno…a oni su pokušali da ga opozovu, što je bilo besmisleno”.

Treći opoziv u istoriji SAD

Tramp je tek treći američki predsednik koji je opozvan, dok je Ričard Nikson (Richard Nixon) podneo ostavku 1974. pre formalnog glasanja za njegovu smenu zbog afere “Votergejt” (Watergate).

Pre Niksona je opozvan Endrju Džonson (Andrew Johnson) 1868. godine – koji je kao potpredsednik stupio na dužnost nakon atentata na Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln) 1865. – u osnovi zbog podrivanja odredbi o rasnoj ravnopravnosti, nekoliko godina nakon što je ukinuto ropstvo u SAD. Džonson je ostao na funkciji samo sa jednim glasom više u Senatu u, kako navode istoričari, “podmićenoj pobedi”.

Bil Klinton je opozvan 1998. po optužbi za laganje Velikoj poroti i opstrukciji pravde u čuvenom slučaju nedoličnog seksualnog odnosa sa pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski. Ostao je na funkciji zahvaljujući demokratskoj većini u Senatu koja je bila protiv njegove smene.

CNN prenosi da je razlika između slučaja Klinton i Tramp u tome što je proces impičmenta protiv Klintona pokrenut u njegovom drugom mandatu. Takođe, da je izrazio žaljenje i izvinio se zbog čitavog slučaja, te da su ga mnoge demokrate kritikovale zbog nedoličnog ponašanja u slučaju Monika Levinski, ali su smatrali da to nije dovoljna osnova za njegovu smenu.

Sada je, pak, politička situacija u SAD polarizovana kao nikada prije.