Voditelj gradske kancelarije za vanredne situacije Od Jon Reser rekao je da im je rat u Ukrajini pokazao da cijela zajednica mora učestvovati u obrani.

Skandinavske zemlje povećavaju izdvajanja za obranu, revidiraju bezbjednosne protokole i zagovaraju koncept "totalne odbrane" – učestvovanje kompletnog društva u odbrani od vojnih i nevojnih prijetnji.

Norveška vlada je ranije u maju objavila svoju prvu nacionalnu bezbjednosnu strategiju te konstatovala da se zemlja u ovakvoj sigurnosnoj situaciji nije našla od Drugog svjetskog rata.

U januaru su norveške vlasti rekle da će nove stambene zgrade ponovno sadržavati atomska skloništa. Praksa uključivanja istih u zgrade obustavljena je 1998. godine, podsjeća Associated Press.

Aktivni su i drugi Skandinavci. Švedska je nakon ruske invazije na Ukrajinu imenovala prvog ministra za civilnu zaštitu. Šveđani stari između 16 i 70 godina biće mobilisani u slučaju izbijanja rata. Neki će ići u vojsku, a drugi će dati doprinos spasilačkim službama, vatrogascima, bolnicama i drugim institucijama. Finska već posjeduje elitnu mrežu atomskih skloništa koja može primiti oko 86 odsto njenog stanovništva.

Norveška i neke druge skandinavske zemlje rekle su svojim građanima da pripreme dovoljno vode i hrane za sedam dana. Jedanaest žitelja Kongsberga s kojima je razgovarao Associated Press reklo je da ima neke zalihe hrane i vode. Većina nema dovoljno, neki nemaju nikakve zalihe, a dvoje je reklo da bi mogli izgurati i više od sedam dana.

"Rusija je blizu i nikad ne znate šta će se dogoditi. Radije bih bila spremna", rekla je radnica trgovine sportskom opremom Katina Bake, prenosi Jutarnji.

Iako norveške vlasti ne očekuju da će rat uskoro doći na njihovu teritoriju, ako dođe, Kongsberg će u njemu igrati važnu ulogu. Grad je od glavnog grada zemlje Osla udaljen 85 kilometara jugozapadno i sjedište je Kongsberg grupe, proizvođača preciznog oružja koje se koristi u Ukrajini. Kongsberg može ugostiti i vojnike ako dođe do konflikta.

Voditelj gradske kancelarije za vanredne situacije Od Jon Reser rekao je da će grad višestruko profitirati od ovih aktivnosti jer će biti spreman i za druge prijetnje poput pandemija, ozbiljnih vremenskih neprilika te nestanaka struje kakvi su nedavno pogodili Španije i Portugal.

Kongsberške gradske vlasti podigle su nivo spremnosti nakon poplave koja je grad poharala 2007. i simulacije četvorodnevnog nestanka struje koju su organizovale 2016. godine.

Tada su saznale da grad ima više od 30 slabih tačaka i počele odvajati novac za rješavanje tih problema. Kupljeni su agregati, uspostavljena je veza s komunikacijskim satelitima kako bi grad mogao poslati poziv upomoć, a zdravstvene ustanove na sedmičnoj bazi ispisuju i katalogiziraju najvažnije podatke o pacijentima.

Marta Turnbul, direktor u Evropskom centru za odvraćanje hibridnih prijetnji u Helsinkiju u Finskoj, rekla je da su skandinavske zemlje otpornije na prijetnje jer ohrabruju lokalne vlasti da donose važne odluke. Kad izbije kriza, vojska nije ta koja raznosi vodu, već se očekuje da će to raditi lokalne vlasti, civili i kompanije, dodala je Turnbul.

Ministar obrane Kraljevine Norveške Tore O. Sandvik rekao je Associated Pressu da "prijetnja raste" te da bi ruski agenti širom Evrope mogli napasti infrastrukturu poput trafostanica, komunikacijskih kablova i spremišta s vodom. Stručnjaci kažu da su ruski agenti u Evropi ušli u "predratnu" fazu.