Često možemo čuti da za vrijeme posta ne treba gledati serije, a otac Arsenije je dodatno to pojasnio, rekavši da je post za dušu i tijelo što i kondicioni trening za sportistu.

 

Tjelesni post je samo djelić priče

"Da li samo njih? Post podrazumijeva sveukupno uzdržavanje, tjelesni post i ishrana su nam jasni, ali ono što je kudikamo važnije je da koristimo tjelesni post kao odskočnu dasku. Kao što sportista ima kondicioni trening, bez kojeg neće moći da pokaže veštinu, tako i nas post priprema. Duhovni dio odricanja, približavanje Bogu uz djela, mora nas udaljiti od svega što nas koči na tom putu. Želimo da naše misli posvetimo Bogu. Ako budemo neprekidno u informacijama, ne samo u serijama, utakmicama ili drugim zabavnim sadržajima, nego i prevelika informisanost čoveka opterećuje. Možda nije lijepo to reći u informativnom programu, ali čovjek treba da se umiri, da misli sabere, da se bavi molitvom, da čita duhovne knjige, da ide na bogosluženje i pričešće... Onda osjeća kako se život mijenja", rekao je on.

 

U početku, kad krenu da poste, ljudi su nervozni i gladni zbog manjka hrane koju unose u sebe, na šta nisu navikli, a otac Arsenije objašnjava da je to normalno i da se dešava i van posta.

 

"Malo dajete i odgovor, čoveku se menja život i kada god se to dešava, oseća neki nemir. Znaju ljudi recimo da odu na odmor, pa 4-5 dana budu nervozni. Tek pred kraj odmora se opusti, to su uobičajene stvari. U promeni načina života, telo se buni, mi želimo da budemo u inerciji a post je naglo menja. Želimo da budemo bolji ljudi, da ličimo na svoga Tvorca a ne na nečastivog. Da pokažemo i ostvarimo ono lepo u sebi, i protiv toga se javlja otpor", rekao je on.

 

Ko smije da ublaži pravila posta ili da ga se ne pridržava?

"To je individualno, u pravilima posta primetićemo jednu drugačiju stvar u odnosu na, recimo, neki program učenja koji počinje od najlakšeg. Pravila posta su najstroža, a ne najlakša, i onda se ublažavaju. Ali moraju da pokažu koliko neko može dati truda, neko ko se striktno pridržava posta, sveštenici... To ne znači da smo svi u obavezi da tako postimo, nije svako u mogućnosti. Tu su trudnice, bolesnici ili neko ko je u velikom fizičkom naporu. Ne može post da bude isti za nekoga ko je na njivi ili građevini, i nekoga ko sedi u kancelariji, nedopustivo je da se to izjednači, čovek koji je u većem naporu će se razboleti", rekao je on.

 

Koje su najveće greške pri postu?

"Mnogih grešaka bude, ali da istaknemo tu samodovoljnost, kada neko misli da je ispunio jednu stvar i da je to sada dovoljno. Telesni post nije jedina svrha, neko može neprimetno da upadne u gordost, sujetu, da misli da je nešto veliki u odnosu na drugog. Post mora dovesti do dubine smirenja, baš kroz te nervoze shvatamo da ne možemo da učinimo ni najmanju stvar. Tu shvatamo da nismo toliko dobri koliko mislimo, e u tome je suština. Na taj način dobijam ljubav i razumevanje prema drugima, a ne sebe da ubedim da sam najbolji i da naređujem okolo, jer sam 'pokazao' kako nešto mogu", rekao je on.