FOTO: pixabay.com / ilustracija

Potražnja za automehaničarima je izuzetno velika. Oni su, prema zvaničnim podacima, bili najtraženije zanimanje u prethodnoj godini u Srbiji, a kako i ne bi kada im početna plata 1.000 evra, posao može da se dobije još u srednjoj školi, dok vam fakultet nije potreban.

Srbija, prema nezvaničnim procjenama, ima više od 5.000 automehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 1.700 evra mjesečno.

Aleksandra Đurišić iz Udruženja „Auto-servisi Srbije“ mišljenja je da majstori zarađuju bolje nego ranije, ali i da je riječ o jednostavnim zakonima ponude i potražnje.

– Kad nečega nema, cijene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom automehaničara nikada nije bila manja. Djeca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole – ističe Đurišićeva.

Dodaje da se plate majstora kreću oko 1.400 evra, a idu i više.

– Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vješt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Djeca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dijela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lijepo da se živi – kaže ona.

A da je zaista tako potvrdila je direktorka Tehničke škole Beograd Ana Grujić. Ona ističe da iz godine u godinu ima sve manje zainteresovanih đaka za smjer automehaničara, te da je veći broj onih koji se odlučuju na vanredno školovanje.

– Nažalost, to je deficitarno zanimanje, iako je jako dobro plaćeno i traženo. Djeca su se usmjerila na neka druga zanimanja, najviše na kompjutere. Svi bi, nekako, da budu ajtijevci i da se time bave, a isto toliko bi zarađivali i da su automehaničari. Tu su i roditelji, naravno, koji im ne pričaju o tome, a trebalo bi – navodi sagovornica.

Kao manu ovog zanata ističe to što može lako da se nauči „gledanjem“ i radom u radionici, odnosno kroz praksu.

– Ovo je zanat koji može da se uči uporedo sa nekim drugim. Zbog toga ne upisuju školu, nego idu na obuku u trajanju od nekoliko mjeseci. Ako su roditelji iz te struke, prijatelj, komšija, oni tako nauče, ali naravno da je bolje kada imaju i diplomu i obrazovanje. Njihov opseg znanja se širi i to je dobro za njih. U našoj školi ima zainteresovanih, ali više je onih koji se prijavljuju za vanredno školovanje. Dakle, oni imaju neki posao ili uče neku školu, ali onda riješe da se prekvalifikuju – ističe direktorka ove škole, piše Blic.

Pratite InfoBijeljina.com putem Android i IOS aplikacije, te društvenih mreža FacebookTwitter, Instagram i VIBER zajednice.
Tagovi

Vaš komentar


Komentari ( 0 )