Slovenija je odbila isplatiti oko 40 miliona KM bez kamate, na šta se dodaje 47 odsto kamata, što je ukupno blizu 60 miliona KM koliko je nekoliko hiljada bh. štedišta potraživalo na osnovu štednje u Ljubljanskoj banci prije rata.

Obrazloženje suda je bilo kratko, a to je da apelanti nisu iscrpili sve pravne lijekove, a prije svega nisu se obratili sudovima u Sloveniji.

Predsjednica Udruženja štediša u BiH Amila Omersoftić za "Klix.ba" je rekla da bh. štediše nažalost nisu imale novca da angažuju slovenačkog advokata u tom postupku, a po zakonu Slovenije to je uslov za podnošenje apelacije.

"Mi smo tužili i Sloveniju i BiH. Nama naša država BiH nikada nije obezbijedila dokaze koje smo mi mogli i trebali priložiti u Sloveniji i dokazati naša prava. BiH je nama uskratila te podatke, a s druge strane naše vlasti poslali su Slovencima naše račune i našu ličnu dokumentaciju, što je Slovenija zloupotrijebila i odbila je naše zahtjeve za povrat štednje", izjavila je Omersoftić.

Naglašava da je BiH prodala svoje građane i nije ih zaštitila.

Slovenija je odbila da isplati štednju i onima koji su imali tzv. darovne ugovore. Ukupno je nekoliko hiljada građana BiH koji su ostali trajno bez svoje štednje.

"Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je naš novac u Sloveniji, ali mi smo ostali bez njega. To je konačna odluka i više nemamo nijednog načina da eventualno dobijemo naš novac", zaključila je Omersoftić.