Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Sjeverna Makedonija i Slovenija su susjedne zemlje koje su kosponzori rezolucije o genocidu u Srebrenici.

 

Među njima nije i Crna Gora. Ipak, prethodnih dana jasan stav stiže iz kabineta tamošnjeg premijera. Glasaće "za".

 

Idu i korak dalje. Vlada u Podgorici sinoć je na elektronskoj sjednici usvojila dva amandmana na tekst rezolucije.

 

Iz Vlade Crne Gore saopšteno je da treba zauzeti pomiriteljski i prijateljski stav, tako što bi se dopunom teksta prijedloga rezolucije otklonile sve sumnje u mogućnosti njene navodne zloupotrebe.

 

"Preporučljivo je da tekst predloga rezolucije sadrži dvije adekvatno definisane i pozicionirane amandmanske formulacije, kojima će se nedvosmisleno potvrditi da je krivica za zločin genocida individualna, te da ne može biti pripisana nijednom narodu, etničkoj ili vjerskoj grupi. Uputno je ukazati i na neophodnost očuvanja odredaba opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH", navodi se u saopštenju.

 

Ne jenjavaju reakcije prosrpskih stranaka, između ostalih. Nakon najave da će Crna Gora podržati rezoluciju, traže rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

 

Predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić ima jasnu poruku. Vrše pritisak na Milojka Spajića da Vlada odustane od najavljene odluke.

 

"Nismo mi vezani za bilo kakve fotelje, nismo mi vezani za bilo što, iako se vode različite prljave kampanje i od onih za koje se najmanje to moglo očekivati. Uradićemo sve što je u našoj moći, zajedno sa našom crkvom, zajedno sa našom braćom, ujedinjeni kao srpski političari i srpski narod da zaustavimo ovog premijera u jednoj lošoj i opasnoj namjeri, ali samo nećemo dozvoliti, kažem, to je ona crvena linija, da onaj ko nas je tlačio, onaj ko nas je ponižavao, onaj ko je želio da ne živimo u Crnoj Gori, da preuzme tu državu", poručuje Mandić.

 

I poslednja dešavanja u susjednoj Crnoj Gori, ocjenjuju analitičari, oslikavaju unutrašnju političku situaciju. Pogrešna je, kažu, percepcija da se nekome u regionu izlazi u susret.

 

Kada je u javnosti počela da dominira tema o rezoluciji o Srebrenici, Vlada je, smatraju, pokušala da nađe srednji put.

 

Esejista Stefan Đukić kaže da je došla velika inicijativa od strane NVO u Crnoj Gori, od nekih pojedinaca i partija, da Crna Gora bude kosponzor, tako da se to postavilo kao jedna opcija.

 

"Druga opcija se postavila da Crna Gora bude protiv. Onda je Vlada Crne Gore, iz njihovog ugla, u odnosu na ono što je bila percepcija u javnosti, izabrala neki srednji put. Oni će podržati to, i u skladu sa presudom Haškog suda, sa rezolucijom iz Skupštine, ali u isto vrijeme ulaže amandmane kojima želi da dodatno objasni svoju poziciju, da ona ne želi da kaže nikakvu vrstu kolektivne krivice, da ne želi nikoga da u vidu država optuži za to i da nekome navodno zabode nož u leđa, već da je ona tu da podrži tu individualizaciju krivice i da se navodno bori za pomirenje", objašnjava Đukić.

 

U međuvremenu iz Sarajeva stižu ocjene da je Rezolucija o Srebrenici važan korak za napredovanje regiona ka pomirenju. Banjaluka je jasna – rezolucija donosi podjelu.

 

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske kaže da je rezolucija politički dokument, iako stalno govore o individualnoj krivici.

 

"Generalna skupština je političko tijelo i ona može samo da donese političku odluku", ukazuje Dodik.

 

I zvanično – rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće.

 

Tumači se da imaju političku težinu i da odražavaju stavove članica tog tijela o pitanju ili temi u vezi sa kojem su usvojene.