– Imam 40 unučadi, 66 praunučadi i četvoro, kako mi to kažemo, bijelih pčela, odnosno čukununučadi – kaže Ljubica.

Ona se za pokojnog Marka udala davne 1949. godine.

– Ja sam mislila, kad moj Marko ode, i ja ću brzo, ali eto, produžila sam 28 godina. A nisam se molila Bogu da on ide prvi niti da ja ostanem – počinje priču Ljubica, piše Avaz.

Žene danas, kaže, mnogo bolje žive, a i muževi ih mnogo bolje paze.

– Sad gospodstvo spava, legne kad hoće, ustane kad hoće, a mi smo morali u tri sata ujutro dizati se, ići raditi pa onda kasnije opet drugom ići raditi za dnevnicu. I opet se zadovoljno bilo. Ali, gore je ženama prije bilo, svak’ ti bio tutor, udariti, zagalamiti, a sad, ako udariš, ona ode, neće te ni slušati. U jednu ruku bolje je sad. Muževi bolje paze svoje žene. A ne kao prije, nisu imali vremena ni mrziti ih, ni voljeti – kaže baka.

Dodaje, ipak, i kako nije sve idealno sa obzirom na to da se, za razliku do prijašnjih vremena, ne rađa toliko djece. Zašto, Ljubica ima odgovor.

– Ne rađaju djecu zato što hoće da su svoj gospodar, a ja sam bila svezana za svoju djecu. Eto, zato ne rađaju mnogo djece. Prije se manje imalo, ali se bilo zadovoljno. Danas se sve pogospodilo, a svijet je nezadovoljan – dodaje.

Uprkos svemu, kaže, ne bi mijenjala život s današnjim ženama.

– Ne bih se mijenjala, volim ja svoje odstojanje. Sad se modiraju, hoće ovo, hoće ono… Kod nas je bilo šta imaš, otkaš, predeš i obučeš to što si ispreo. Ustaneš iza pola noći da možeš da se nagizdaš, a danas malo parica i nagizdaš se – govori Ljubica.

U njeno doba se, kaže, za Dan žena nije ni znalo.

– Kakva slava, nije se ni znalo. Leti, radi, nisi imao kad čestito se ni nedjeljom odmoriti – kaže Ljubica.

Na pitanje šta bi ženama poručila za 8. mart, kaže:

– Šta ću im poručit kad su one pametnije nego ja. One idu slaviti, a ja samo čula za 8. mart.