Hrvatska traži 70.000 radnika: Plate do 3.000 evra mame sezonce iz BiH i regiona
Za predstojeću ljetnu sezona u Hrvatskoj na Jadranskom moru prema procjenama hrvatskih nadležnih institucija biće potrebno oko 70.000 sezonskih radnika, a što je za oko 5.000 više nego prošle godine.
Veliki dio ovih radnika trebao bi da dođe iz BiH i Srpske. Plate su glavni mamac za radnike na primorju i kreću se od 1.000 do 3000 evra, zavisno od posla.
Kada je riječ o najnižim zaradama na primorju, konobari mogu da očekuju između 1.200 i 1.600 evra mjesečno, dok barmeni zarađuju od 1.400 do 1.600 evra. Recepcioneri imaju plate od oko 1.300 do 1.500 evra, dok radnici na održavanju i zanatlije zarađuju između 1.100 i 1.300 evra. U prodaji plate se kreću od 1.600 do 1.800 evra, kažu poslodavci i sindikalci RS.
Predsednik Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma RS “Horecka” Dalibor Šajić upozorava da je Hrvatska ove godine izdala više od 550.000 radnih dozvola za sezonce. Objašnjava da su Hrvati shvatili koliko su im radnici potrebni, da od toga zarađuju i pune budžet i uložili u svoj turizam.
- Odlaskom naših radnika na sezonu, smanjuje se zarada, nema plata, manje se skupi PDV. Veliki problem za cijelo društvo je što niko ne traži način da se podignu plate na pravi način, ne samo u ugostiteljstvu, nego u svim sektorima. Svi smo u problemima, neko direktno ili indirektno, a to se najviše osjeti na potrošnji - kaže Šajić.
Kuvari najplaćeniji
Na primorju u Hrvatskoj najplaćeniji su kuvari, koji mogu zaraditi i do 3.000 evra mjesečno. Majstori roštilja zarađuju između 1.400 i 1.900 evra, dok majstori pice mogu imati platu od 1.900 do 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju između 1.400 i 1.800 evra, a pomoćni radnici u kuhinji od 900 do 1.400 evra.
Predsednik Sindikata trgovine, turizma, ugostiteljstva, usluga, poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srpske Velimir Rudić kaže da radnika nedostaje u svim granama, a da će preko ljeta sve biti još teže. Pojedini poslodavci, kaže, pokušavaju da premoste zapošljavanjem stranih radnika, ali kako smo mi njima samo prolazna stanica i idu dalje u EU, to nikako nije trajno rješenje.
- Odlasci se razlikuju i po regijama RS. Na primjer, u Hercegovini i oko Trebinja, blizu Dubrovnika, u ugostiteljstvu se ne može naći nijedan radnik više jer su svi otišli. Ko je imao četiri radnika, sad ima dva ili možda čak i jednog. Postoje ugostiteljski objekti koji nemaju jednu smjenu ili im ne radi kuhinja zbog sezone - kaže Rudić.