Građani Bosne i Hercegovne površno su upoznati sa procesom priključivanja Evropskoj uniji, pa se sve češće u raznim anketama opredjeljuju za odgovor „NE“, smatrajući da se radi o visokoj politici koja se tiče samo državnog nivoa vlasti.
Kako građani u BiH vide EU pokazalo se još privih godina kada je počela priča o tom putu. Jedina briga bila im je to što u svojim domaćinstvima više neće moći peći rakiju.
Građani ne znaju šta je EU?
Stručnjaci koji godinama prate ovaj proces saglasni su da građani nisu dovoljno informisani, jer mnogi od njih ne znaju šta je zapravo EU. Ne znaju kolike su šanse da postanemo njena članica, te koliko privilegija nam ona donosi kako na nivou države, tako i na nivou lokalnih zajednica.
– Taj proces se ne događa samo na nacionalnom nivou. Nije to samo neka elitistička politika, koja se tiče svakodnevnih političkih aktera. On je zapravo puno više od toga. U njemu mogu višestruke koristi uživati i lokalna samouprava i civilno društvo, pa i na kraju mi kao učesnici takvih procesa – ukratko je nedavno objasnila Ana-Mari Bošnjak sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Mostaru, na jednoj od diskusija.
Profesor i politički analitičar, Radomir Nešković, objašnjava da je EU mnogo više od onoga što se može čuti u javnosti, te da je to proces koji menja bukvalno sve u državi.
– EU nije samo stvar politike. Integracije se tiču svih nivoa vlasti, jer se ulaskom u EU menja kompletan politički sitem i društvo. Građani moraju da znaju da to nije samo ulazak, to je prilagođavanje države sistemu EU. Mi naredih 10 godina ne idemo tamo, nego ćemo kod sebe da promijenimo stanje i tek kad nam bude kao u Austriji ili nekoj drugoj zemlji onda ćemo jednostavno samo da im se priključimo – objasnio je Nešković.
Kaže da građani moraju znati šta se gubi, a šta dobija ulaskom u EU, jer pitanje – možemo li peći rakiju, nije najbitnije, već se radi o velikim ekonomskim promjenama.
Koliko god dobili ili izgubili, Nešković tvrdi da je EU jedina perspektiva BiH, jer BiH druge opcije nema negao da se prikljči EU, što prije to bolje.
Svi treba da učestvuju
Takođe, on smatra da u edukaciji građana treba da učestvuju svi, posebno Kancelarija visokog predstavnika za EU, ali i mediji, institucije, kao i nevladine organizacije. S njim su saglasni i ostali stručnjaci koji prate put BiH ka EU.
– Svi treba da učestvujemo u edukaciji građana, jer je svijest o tome jako mala. Pozitivno je to što veliki broj građana podržava ulazak BiH u EU, ali sa druge strane imamo problem jer jako mali broj njih zna šta znače EU integracije. Građani ne znaju koje su reforme potrebne, ne znaju ko dobro radi, a ko loše. Ima tu jako puno aspekata o kojima treba informisati građane – rekao je predsjednik udruženje građana „Zašto ne“ Darko Brkan.
On smatra da na tome, prije svega treba da rade institucije vlasti i sama EU, a nakon toga mediji i svi ostali koji su uključeni u proces.
Brčko distrik “za”
U jednom od istraživanja stoji podatak kako 56,52 odsto građana u ovom trenutku podržava učlanjenje BiH u EU i tako bi i glasali na eventualnom referendumu.
Na to pitanje pozitivno je odgovorilo tek 30,3 odsto ispitanika stanovnika Republike Srpske dok u Federacij BiH europske integracije zagovara čak 70,6 posto ispitanika, prema istraživanju koje je provelo i čije je rezultate objavilo Direkcija za europske integracije koje deluje pri Savjetu ministara BiH.
Najveću potporu europske intergacije imaju u distriktu Brčko. Tamo bi za učlanjenje BiH u EU glasalo 75,5 odsto ispitanika.