Pad u ocjenama demokratije imale su Albanija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, dok je napredak ostvaren samo u Bosni i Hercegovini i Sjevernoj Makedoniji, pokazuje izvještaj nevladine organizacije sa sjedištem u SAD.

 

U Hrvatskoj nije bilo promjena, ali je do pogoršanja došlo u Sloveniji koja je jedina u regionu svrstana u red "konsolidovanih demokratija".

 

U izvještaju koji obuhvata 29 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, Fridom haus navodi da se napadi na demokratske institucije šire brže nego ikad ranije u Evropi i Evroaziji i da prerastaju u izazov samoj demokratiji.

 

Od 29 zemalja, 18 je imalo pad u demokratskom skoru, dok su poboljšani rezultati u samo šest zemalja, ističe Fridom haus, dodajući da u pet nije bilo ukupne promjene.

 

To označava 17 uzastopnu godinu ukupnog pada u izveštajima "Zemlje u tranziciji", čime je broj zemalja koje se smatraju demokratskim najniži u istoriji objavljivanja tog izvještaja.

 

Sve zemlje Zapadnog Balkana svrstane su u, kako navodi Fridom haus, "sivu zonu" hibridnih režima između demokratije i autokratskih sistema.

 

Albanija je, prema ovogodišnjem izvještaju Fridom hausa, imala pad u demokratskim poenima sa 3,82 na 3,75, što odražava pogoršanja u oblastima Civilno društvo i Nezavisni mediji. Ipak, Albanija od niza oblasti po kojima Fridom haus procenjuje stanje demokratije u rasponu od jedan do sedam, najbolju ocenu ima u oblasti Civilno društvo (4,75), a najgoru u oblasti Korupcija (2,75).

 

U BiH je posle deset godina nazadovanja ili stagniranja, prošle godine prvi put ostvareno poboljšanje s rastom u demokratskom skoru sa 3,32 na 3,36 usled napredovanja u oblasti Lokalno demokratsko upravljanje. S druge strane, najgoru ocenu je BiH dobila u oblasti Nacionalno demokratsko upravljanje (2), dok je najbolje ocenjena u oblastima Izborni proces i Civilno društvo (4,5).

 

Crna Gora je imala pad sa 3,86 na 3,82 u demokratskom skoru s pogoršanjem u oblasti Lokalno demokratsko upravljanje. Najbolju ocenu Crna Gora ima u oblasti Civilno društvo (5,25), a najgoru u Korupciji (3,00).

 

Na Kosovu je posle pet godina kontinuiranog napredovanja, prošle godine prvi put zabeležen pad u demokratskom skoru sa 3,18 na 3,14, usled nazadovanja u oblasti Nacionalno demokratsko upravljanje. Najbolju ocenu Kosovo je dobilo u oblasti Civilno društvo (4,5), a najgoru u oblasti Korupcija (2,25).

 

Srbija je, prema izveštaju Fridom hausa, u poslednjih sedam godina u stalnom padu u nivou demokratije i prošle godine je od zemalja Zapadnog Balkana imala najveći pad u demokratskim poenima sa 3,96 na 3,89, usled pogoršanja u oblastima Nacionalno demokratsko upravljanje i Izborni proces. Istovremeno, najbolju ocenu ima u oblasti Civilno društvo (5,5), a najgoru u oblastima Nacionalno demokratsko upravljanje i Nezavisni mediji (3,25).

 

Severna Makedonija je, prema izveštaju Fridom hausa, ostvarila pomak u demokratskom skoru s 3,75 na 3,82, s poboljšanjima u oblastima Nacionalno demokratsko upravljanje i Izborni proces. Najbolju ocenu ima u oblasti Civilno društvo (4,75), a najgoru u oblastima Pravosudni okvir i nezavisnost i Korupcija (3,25)

 

Vlada levog centra premijera Zorana Zaeva je popravila deo štete koju je institucijama nanela prethodna vlada desničarskih populista, navodi Fridom haus, dodajući da Vlada u Skoplju još ima šansu da donese blagodeti demokratije.

 

Vladajući političari i stranke šire antidemokratske prakse širom region od srednje Evrope do centralne Azija, navodi Fridom haus.

 

Tokom protekle decenije, usred erozija liberalno-demokratskog poretka i uspona autoritarnih sila, ideja demokratije počela je da gubi vrednost u mnogim prestonicama.

 

Neuspeh institucija da reše brige u društvu, povećana polarizacija i rastuća nejednakost podstakli su neizvesnost i gnev, dok je, kako se navodi u izveštaju, loše upravljanje krizom pandemije COVID-19 u velikim demokratijama dalo dodatnu hranu onima koji žele da iskoriste razočaranje tradicionalnim zastupnicima demokratskog upravljanja.

 

Šest od osam zemalja u kategoriji "konsolidovani autokratski režimi" sada je na najnižoj tački s ocenom jedan u oblasti Nacionalno demokratsko upravljanje – Azerbejdžan, Belorusija, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

 

Možda jedina svetla tačka u Evroaziji je otpornost civilnog društva pred pogoršanjem demokratije i pandemijom COVID-19, ocenjuje Fridom haus.

 

Organizovane civilne grupe, ad hok inicijative i savesni građani udružili su snage da ispune prazninu koji je ostavila država u 2020. To je, navodi Fridom haus, razobličilo velike neuspehe u upravljanju autokratskih režima, dok je stanovništvu pružilo preko potrebnu pomoć i nadu u vreme krize.

 

Antidemokratska političari takođe dele prakse i uče jedni od drugih, ubrzavajući okretanja ka alternativnim sistemima, ističe Fridom haus.

 

Po pogoršanju u stanju demokratije tokom protekle decenije, posebno se izdvajaju Poljska i Mađarska koja je posle najvećeg pada zabeleženog u "Zemljama u tranziciji" prošle godine svrstana u kategoriju "Tranzicioni/hibridni režim". Poljska, s druge strane, i dalje je među "delimično konsolidovanim demokratijama, ali je njen pad u proteklih ped godina strmiji od mađarskog.

 

Mađarski model zauzimanja medija, otvoreno su prigrlile slično orijentisane vlade u regionu, navodi Fridom haus, dodajući da su u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) nadzirali kampanju klevetanja i provladinu propagandu koji su doprineli ubedljivoj pobedi SNS-a na izborima i formiranju nereprezentativnog parlamenta 2020.

 

U Slovenija je premijer Janez Janša – koji je imao koristi od mađarskih investicija u slovenačke medije – podigao je verbalne napade na novinare na nov nivo, ukazuje Fridom haus.

 

Ali ovaj antidemokratski proces učenja je najvidljiviji u Poljskoj, gde je prošle godine vlada koristila državni energetski gigant da kupi četiri petine regionalnih medija u zemlji, dok je najavila planove za uvođenje poreza na oglašavanje, što će pogoditi već oslabljeni privatni medijski sektor u zemlji, navodi Fridom haus, dodajući da su oba poteza su suštini istrgnuta iz priručnika vladajuće mađarske stranke Fidesa premijera Vikora Orbana.

 

Tokom aktuelne "recesije" demokratiji u svetu, većina demokratskih sistema se nije transformisala u autoritarne režime, već u sivu zonu "hibridnih režima", navodi Fridom haus koji je u prethodnom izveštaju među "hibridne režime" svrstao Srbiju i Crnu Goru, kao i Mađarsku.

 

Karakteristična osobina hibridnih režima je da njihovi lideri i dalje omogućavaju donekle otvorene izbore, koji nisu nužno slobodni ili fer, ali nisu ni potpuno namešteni kao u slučaju autoritarnih režima.

 

Utoliko se hibridni režimi mogu vratiti u demokratiju preko glasačkih kutija ako je dovoljno glasača spremno da podrži nove lidere, ocenjuje Fridom haus i navodi da se to u različitim stepenima dogodilo na nedavnim izborima na Kosovu 2019. i 2021, u Crnoj Gori i Moldaviji 2020, kao i na lokalnim izborima u Sarajevu i Banjaluci 2020. Na svim tim izborima opozicija je uspela da pobedi uprkos šansama.

 

Na svim tim izborima su bila važna dva povezan faktora, ističe nevladina organizacija sa sedištem u SAD. Prvi je gnev birača, pošto su glasanja usledila posle korupcionaških skandala ili drugih zloupotreba vlasti. Drugi je velika izlaznost glasača koji su prevladali zastrašivanje i manipulacije vladajućih političara.