Evropska privreda smanjila se za 0,6 odsto u prva tri mjeseca godine, kako su spora distribucija vakcina i produžene mjere zatvaranja odložili nadani oporavak, naglašavajući koliko Evropska unija zaostaje za ostalim glavnim ekonomijama u oporavku od pandemije COVID-19, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

 

Pad u bruto društvenom proizvodu (BDP) 19 zemalja evrozone bio je manji od jedan odsto koliko su očekivali ekonomisti, ali je, kako navodi AP, i dalje daleko od oporavka u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, dva druga stuba globalne ekonomije.

 

Podaci objavljeni prošle nedelje pokazali su da je američka privreda u prvom tromjesečju imala rast od 1,6 odsto, što je na godišnjem nivou 6,4 odsto.

 

S druge strane, evrozona je imala drugi uzastopni kvartal s padom proizvodnje, što znači da je opet zapala u recesiju uprkos rastu od jula do septembra prošle godine.

 

Ipak, ističe AP, ekonomisti kažu da očekuju rast u narednim nedeljama kako se ubrzava kampanja vakcinisanja u Evropskoj uniji i Međunarodni monetarni fond predviđa rast za evrozonu od 4,4 odsto za cijelu godinu.

 

Stopa nezaposlenosti u evrozoni u martu je porasla tek malo na 8,1 odsto zahvaljujući opsežnim programima podrške kompanijama da zadrže radnike. SAD su zabilježile pad stope nezaposlenosti na 6,0 odsto pošto je u najgorim danima pandemije skočila na čak 14,8 odsto.

 

Različiti putevi oporavka u SAD i Evropskoj unije podvlače vrednost efikasne vakcinacije i javne potrošnje tokom pandemije, ali i ističu različit pristup ekonomskoj krizi, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

 

Pored problematične nabavke vakcina, recesija u 19 država koje koriste evro odražava daleko manje agresivne programe podsticaja, ističe američki list. SAD su, prema Međunarodnom monetarnom fondu, od prošle godine za programe podsticaja i pomoći u vezi s pandemijom odvojile za dodatnu javnu potrošnju sredstva u vrednosti od 25 odsto svoje nacionalne ekonomske proizvodnje, u poređenju s 10 odsto u Nemačkoj, a još manje u Francuskoj, Italiji i Španiji.

 

Ipak, ukazuje Njujork tajms, mora se uzeti u obzir činjenica da je EU krizu počela daleko sveobuhvatnijim socijalnim programima za pomoć ljudima u nevolji, a zatim usvojila drugačiji pristup minimiziranja štete. Dok su SAD novac usmerile na ljude koji su izgubili prihode, mnoge evropske zemlje ograničile su nagli rast nezaposlenosti velikim podsticajima za plate u kompanijama koje su pristale da zadrže radnike tokom mera zatvaranja.

 

Različit tempo ekonomskog oporavka u Evropi i SAD odražava i fundamentalne razlike u osnovnim vrednostima i strukturama društava, ističe Njujork tajms.

 

Američka privreda je studija nejednakosti, s rizicima i nagradama koje idu u krajnost, gde neuspesi često donose katastrofu, budući da nezaposlenost često dovodi do gubitka zdravstvenog osiguranja. Evropa, s druge strane, ostaje relativni bastion socijaldemokratije u kojem se većim oporezivanjima plaćaju zdravstveni sistemi i programi koji automatski pomažu onima koji ostanu bez posla.

 

SAD su daleko više zavisne od ekonomskog rasta i hitnih infuzija pomoći kada dođu nevolje, dok evropske zemlje uglavnom nastoje da ograniče nestabilnost. To je, podvlači Njujork tajms, deo objašnjenja zašto se američki politički sistem brže mobilisao da distribuira daleko veće iznose stimulativne potrošnje – posledice nečinjenja donose daleko veće kazne u SAD.

 

Uprkos recesiji, u Evropi s ubrzanjem kampanje vakcinisanja raste optimizam, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ističući da niz pokazatelja sugeriše da je povratak snažnom rastu možda već u toku.

 

Postoje naznake da Evropa sada prevazilazi duga odlaganja u vakcinisanju zbog kojih se veći deo kontinenta bori s visokim stopama zaraze od COVID-19, kao u prolongiranim merama ograničenja u ovoj godini. Evropski zvaničnici sada očekuju da će 70 odsto odrasle populacije biti vakcinisano do jula.

 

Proizvođači su dotle optimističniji nego ikada otkada je Evropska komisija (EK) počela da ispituje njihovo raspoloženje 1985, ukazuje list. Mera poslovne klime skočila je u aprilu, navođena velikim poboljšanjem u novim porudžbinama. Prema drugom istraživanju iz zadnje sedmice aprila, iskorišćenost kapaciteta u nemačkom proizvodnom sektoru porasla je na 86 odsto, što je iznad njegovog dugoročnog proseka od 83,5 odsto.

 

Ekonomisti sada očekuju da se evrozona vrati na nivo prepandemijske proizvodnje sredinom 2022, dok se u SAD to očekuje u ovom kvartalu. I dok američke Federalne rezerve očekuju da se ekonomija vrati na svoj prepandemijski put rasta početkom 2022. godine, Volstrit džurnal ukazuje da Evropska centralna banka ne vidi takvu perspektivu, zbog čega je evrozona u opasnosti da se zaglavi na nižem rastu da nije bilo pandemije.

 

Da bi se izbegao takav rizik, Međunarodni monetarni fond je pozvao evropske vlade da odvoje tri odsto BDP-a za dodatnu podršku domaćinstvima i preduzećima, preporučujući niz mera, uključujući subvencije za novo zapošljavanje, poreske olakšice za investicije u preduzeća koja su pogođena pandemijom, ali koja su dugoročno održiva.

 

S povratkom evropske ekonomije u recesiju i sve tanjim strpljenjem birača, sada je poslednja prilika da vlade establišmentskih partija izbegnu populistički nalet, piše kolumnista Vašington posta (The Washington Post) Henri Olsen (Henry).

 

Početni rast podrške liderima i vladajućim partijama opstao je i kroz drugi talas korona virusa u jesen i zimu kada je delovalo da su vlade uspele da upravljaju krizom. Međutim, ukazuje se u tekstu, percepcija javnosti počela je da se menja kada su slučajevi ponovo počeli da rastu i kada su zemlje ponovo uvodile blokade, dok problematično vakcinisanje nije pomoglo.

 

Poslednja kriza – Velika recesija 2008. godine – takođe je poremetila politiku u nekim od najteže pogođenih evropskih zemalja, poput Irske, Grčke i Španije, i povećala podršku populističkim strankama u drugim državama, ukazuje Olsen, dodajući da istorija snažno nagoveštava da će se nešto slično dogoditi širom Evrope ako kontinent doživi i četvrti talas.

 

Ljudi će početi da gube veru u vođe koji ne mogu da obećaju ništa osim strpljenja i zatvaranja. Počeće da se okreću novim licima koja obećavaju novi pristup i takav pokret bi moga biti pogodan za populiste u evropskim zemljama u kojima se već vidi rast podrške levičarskim i desničarskim populističkim strankama.

 

Evropa će možda nastaviti polako da se kreće ka oporavku. Međutim, ako to ne bude dovelo do povratka u predpandemijski život, evropskim zemljama predstoje veoma teška vremena, zaključuje kolumnista američkog lista.