Kažu ovo sagovornici “Glasa Srpske” analizirajući posljednje negativne trendove i turbulencije na svjetskim berzama te nova poskupljenja svih energenata. Cijena gasa skočila je na 3.300 dolara, megavat-sat struje košta 600 evra, ugalj je 420 evra, a nakon prošlonedjeljnog pada na 90 dolara, barel sirove nafte je opet poskupio na više od 100 dolara, zbog izvještaja o većem padu američkih zaliha nego što su tržišta očekivala, ali i nakon što je saudijski ministar energetike nagovijestio moguće smanjenje isporuka. Snabdijevanje evropskog tržišta naftom otežano je i nakon smanjenja izvoza nafte iz Kazahstana zbog kvara na crnomorskom terminalu. Osim toga, zbog niskog vodostaja, i dovoz derivata baržama u čitavoj Evropi je usporen. Kada se podvuče crta, mnogo je negativnih faktora koji lančano i negativno utiču na kretanje cijena energenata na evropskom tržištu.

 

Sve ovo je dovelo do toga da građani i privreda širom Evrope već jedva plaćaju račune. Primjera radi, u Hrvatskoj nekim privrednicima već stižu računi za gas uvećani za čak 450 odsto, uz upozorenje da će cijene biti usklađivane sa tržišnom svakog mjeseca.

 

Ima li Evropa izlaz iz ovog začaranog energetskog ambisa te kako će se ova negativna kretanja odraziti i na naše tržište i život običnih ljudi?

 

Prema riječima ekonomskog analitičara Vojislava Vuletića, energetska situacija će sigurno dodatno biti pogoršana nakon što 1. novembra stupi na snagu i šesti paket sankcija Evropske unije, koji predviđa potpuno obustavu kupovine ruske nafte.

 

- Sigurno je da će doći do novog poskupljenja nafte zbog nerazumne politike Brisela. Kako stvari stoje, EU čini sve da bi što više zagorčala život svojim građanima. Nažalost, to će se preliti i na ove naše prostore, jer smo i mi deo tog tržišta. Čitava ova situacija nije nikako dobra - kaže Vuletić.

 

Kako je istakao, razlog novog rasta cijena leži i u činjenici da oni koji imaju novca ne štede da bi došli do neophodnih energenata pred predstojeću zimu.

 

- Razbacuju se novcem trudeći se da obezbijede socijalni mir u svojim zemljama. Smatram da Srbija, a ni i Srpska ne bi trebalo da imaju problema sa energentima. Mi smo malo tržište. Ali, kolike će cene biti, to je teško predvideti. Što se tiče struje, Srpska ima dovoljnih količina za svoje potrebe, pa i za izvoz, tako da verujem da ni Srbija ne bi trebalo puno da strahuje. Što se tiče Evrope, nisam neki optimista, naprotiv. Mislim da ih čeka teška zima u svakom pogledu. Ovo što im se sad dešava neće biti ništa u odnosu na ono što ih tek čeka - poručio je Vuletić.

 

Na pitanje da li ima izlaza iz ovog začaranog energetskog kruga, Vuletić smatra kako on postoji - da Evropa što prije izađe iz “bratskog” zagrljaja Amerike, koji je sve više guši.

 

- Zemlje EU su već poplavile u licu od tog zagrljaja i dok se ne otrgnu tog stiska, ne piše joj se dobro - navodi ovaj ekonomski analitičar.

 

Ekspert za tržište nafte i urednik portala “Moj volan” Vladimir Grujić smatra da će BiH morati dijeliti sudbinu Evrope, jer je domaće naftno tržište bazirano na uvozu.

 

- Cijene na našim pumpama će sigurno ići ponovo na gore. Znači treba očekivati nova poskupljenja, ali ne i nestašicu. Embargo na rusku naftu će dovesti do rasta troškova transporta pa samim tim i rafinerijskih cijena goriva u postrojenjima u kojima i naši dobavljači kupuju naftne derivate. Takođe ne treba zaboraviti da ruska nafta važi za jednu od jeftinijih na globalnom tržištu, ali i da ide zima, što dovodi do pojačane potražnje, što opet, samo po sebi, dovodi do rasta cijena energenata - kaže Grujić za “Glas Srpske”.

 

Smatra da je i krajnje vrijeme da državne institucije privremeno ukinu akcize na gorivo na najmanje 12 mjeseci, jer bi ovo na kraju moglo dovesti da gorivo na benzinskim pumpama u BiH značajno pojeftini, što bi onda koliko-toliko olakšalo poslovanje privrede, obuzdalo inflaciju, ali i smanjilo trenutne troškove domaćinstava.

 

Energetičar i ekonomski analitičar Miloš Zdravković kaže da je najveći problem Evrope ipak gas, jer ne postoje tehničke mogućnosti da se ovaj energent dopremi iz drugih izvora, osim ruskih.

 

- Priče kako će se EU okrenuti ka tečnom gasu su smešne. Jednostavno trenutno ne postoji izgrađena mreža za njegovu dostavu, a godišnje potrebe Evrope su oko 500 milijardi kubnih metara gasa - navodi on, pojašnjavajući i kako je to glavni razlog visokih cijena gasa na evropskim berzama, koje su tokom ove sedmice dostigle nivo od 3.300 dolara.

 

Smatra kako je realna cijena gasa ona koja je na azijskim berzama, koja se kreće oko 800 dolara za jedan kubni metar ovog “plavog” energenta, a što je i dalje daleko više od cijena koja su bile prije početka ukrajinske krize.

 

- Ljudi jednostavno moraju da shvate da vreme jeftinih energenata prošlost. I cene struje će i dalje rasti, jer treba znati da gas sa 20 odsto učestvuje u svetskoj proizvodnji električne energije. Verujem da će cena struje i dalje rasti te da bi ona početkom naredne godine mogla na evropskom tržištu iznositi čak 1.000 evra po jednom megavat-satu, što je više od 20 puta više od cene koja je bila pre samo par meseci. I to je veoma loš scenario za naš kontinent, jer će se to direktno odraziti na evropsku privredu, jer su ove cene na drugim tržištima daleko povoljnije. Jeftini energenti znače i jeftiniju robu i usluge. Evropska privreda polako, ali sigurno, gubi na svojoj konkurentnosti - istakao je Zdravković.

 

Ukazuje i na to da su zemlje koje su u prethodnom periodu dugoročno planirale energetsku politiku i donosile racionalne, a ne populističke mjere i odluke, danas u daleko povoljnijem položaju, navodeći primjer Francuske koja je svoju energetsku stabilnost, za razliku od Njemačke, bazirala na nuklearnoj energiji.

 

Puštanje u rad ruskog gasovoda “Sjeverni tok 2” moglo bi da pomogne u rješavanju rastuće energetske krize u Evropi, izjavio je poslanik Bundestaga Štefan Kotre.

 

- Čak i da su skladišta gasa puna, to će ove zime biti dovoljno za oko tri mjeseca. I šta onda? Ideologija mora da ustupi mjesto politici usmjerenoj na stvarne činjenice. Jedino razumno rješenje je pokretanje “Sjevernog toka 2” - kaže Kotre, član njemačkog parlamentarnog odbora za energetiku i zaštitu klime.