Prilikom stvaranja prvih novčanica evra namjera je bila prikazati građevinske stilove od antike do današnjeg doba, ali zapravo niti jedna zgrada koja se nalazi na novčanicama nigdje ne postoji, prenosi Deutsche Welle.

Ideja je bila jasna – u Evropi ima i previše poznatih zgrada iz svih tih perioda, a izabrati jednu umjesto druge bi nepotrebno izazvalo negodovanje u članici koja je uvjerena kako baš ona ima zgradu koja najbolje prikazuje taj građevinski stil.

Jedan od prijedloga novih novčanica evra ide u sasvim drugom smjeru: prikazani su poznati Evropljani.

Novčanicu od pet evra krasi pjevačica Marija Kalas, na novčanici od deset evra prikazan je kompozitor Ludvig van Betoven, a fizičarka Marija Kiri nalazi se na novčanici od dvadeset evra.

Književnik Migel de Servantes bi trebalo da bude na 50 evra, renesansni umjetnik Leonardo da Vinči na 100 evra, ali jedva da će neko prepoznati književnicu i mirovnu aktivistkinju Bertu fon Sutner na 200 evra.

Težak izbor

Tu je zapravo veliki problem pitanje kako i zašto je odabrano samo ovih šest Evropljanki i Evropljana? Svima njima svaka čast, ali zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gdje je tu Kopernik ili Galileo? Je li Marija Kalas važnija od Aristotela – ako se već želi neko iz Grčke?

Ono što će ostati isto je boja apoena novčanica, ali kod motiva je već i sad mnogo nezadovoljnih.

Druga serija prijedloga za motive ima ptice. Na novčanici od 5 evra je zidni puzavac (Tichodroma muraria), na 10 je vodomar (Alcedo atthis), na 20 pčelarica (Merops apiaster).

Jedina ptica koju će možda prvo prepoznati više Evropljana je na 50 evra – bijela roda (Ciconia ciconia), ali onda opet dolaze ptice poznate samo ozbiljnim ljubiteljima: na 100 evra je sabljarka (Recurvirostra avosetta) i na najvećem apoenu od 200 evra je atlantska strmoglavka (Morus bassanus). Tu problem nisu samo ptice koje današnje, sve više urbano stanovništvo Evropske unije uopšte ne poznaje, nego je jedva neka od tih ptica zaista “evropska”.

Šta je na poleđini novčanica?

Na poleđini serije s pticama su opet građevine, ali sad institucije Evropske unije kao što su Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savjet zajedno sa Savjetom Evropske unije, te Evropski revizorski sud, prenosi Bl portal.

Ma šta mislili građani Evrope o palatama Unije, još je više slobode ostavljeno u prikazima pozadine novčanica odabranih Evropljana – ulični izvođači za 5 evra, zborsko pjevanje za 10 evra, škola ili univerzitet za 20 evra, biblioteka za 50 evra, muzej za 100 evra te javni trg za 200 evra.

Bilo kako bilo, ovo je izbor žirija od 21 člana, ali proces odlučivanja još traje. Evropska centralna banka želi i mišljenje građana Evropske unije i anketa traje do 21. septembra.

Konačni izgled novih novčanica bi trebalo da bude odlučen do kraja godine, a tu nije riječ tek o izgledu: sadašnje novčanice evra su razmjerno sigurne i teško ih je krivotvoriti, ali one mogu i moraju biti još sigurnije, prenosi Deutsche Welle.