Naime, u izvještaju o sprovođenju vizne liberalizacije, koji je prošle sedmice objavila Evropska komisija, skrenuta je pažnja na ovu odluku.

"Mora se obratiti pažnja na odluku bh. vlasti da od 18. maja 2018. godine omogući bezvizno putovanje kineskim državljanima", navedeno je u izvještaju.

Kako nam je nezvanično rečeno, EU već neko vrijeme s neodobravanjem gleda na aktivnosti Kine u regionu zapadnog Balkana, a da je ova odluka posmatrana u tom kontekstu.

Zvanični stav, međutim, zbog božićnih praznika nismo mogli dobiti ni u Briselu ni u Delegaciji EU u Sarajevu.

U Direkciji za evropske integracije BiH kažu da ne komentarišu odluke Evropske komisije.

Slične formulacije kao sa BiH nalaze se i u dijelu izvještaja koji govori o Srbiji, a srbijanska štampa piše da Brisel očekuje od Srbije da svoju viznu politiku uskladi sa EU.

U Nacionalnom konventu o EU, nevladinoj organizaciji koja po srbijanskom zakonu svoje mišljenje o evropskim integracijama predstavlja u Odboru za evropske integracije Narodne skupštine Srbije, kažu da je Srbija nakon ukidanja viza preuzela dio obaveza u okviru Šengenskog sporazuma i da mora da prati odluke EU u vezi s viznim pitanjima.

Oni kažu da Srbija, kao suverena zemlja, ima pravo da vodi samostalnu viznu politiku, ali pod uslovom da ne dođu u pitanje obaveze koje je ta zemlja preuzela u vezi sa Šengenskim sporazumom.

Evropski mediji, pak, pišu da u Evropi vlada ambivalentan odnos kada je Kina u pitanju. S jedne strane, kako ističu, brojne evropske vlade i kompanije, priželjkuju pristup na kinesko tržište od 1,3 milijarde ljudi, i spremne su, kako bi to dobile, zažmiriti na jedno oko kad su aktivnosti Kine u Evropi u pitanju.

Si Đinping, kineski predsjednik, u svom govoru od prije nekoliko dana rekao je da se Kina nikad neće razvijati na štetu drugih, ali da neće odustati od svojih legalnih i legitimnih interesa.

"Kina podržava otvoreni, transparentni, inkluzivni, nediskriminatorski i multilateralni sistem trgovine. Mi ćemo promovisati trgovinu i liberalizaciju investicija. Moramo napraviti otvoreniju, inkluzivnu, balansiranu ekonomsku globalizaciju koja donosi dobrobit za sve", rekao je on.

Dodao je da još nije napisan udžbenik kako treba promovisati reforme u zemlji čija kultura i civilizacija idu 5.000 godina u prošlost sa 1,3 milijarde ljudi.

Naglasio je da je kineska politika miroljubiva i da kineski razvoj ne predstavlja prijetnju ni po jednu zemlju.

"Bez obzira na to koji nivo razvoja dostigne, Kina nikad neće tražiti hegemoniju", rekao je on.