Ne­no je kao ra­dnik na kru­ze­ru upo­znao svo­ju iza­bra­ni­cu na Ba­ha­mi­ma, gdje je nje­gov kru­zer čes­to pris­ta­jao i gdje su se on i nje­go­ve ko­le­ge sva­kih dva da­na mo­ra­li tes­ti­ra­ti na ko­ro­nu, a upra­vo je Ta­sa­nee kao me­di­cin­ska ses­tra vrši­la ta tes­ti­ra­nja.

 

Lju­bav između naočitog Her­ce­gov­ca i ta­mno­pu­te Ame­ri­kan­ke bu­knu­la je na prvi po­gled, pa su se viđali čes­to.

 

"U ta dva mje­se­ca viđali smo se čes­to i je­dva čeka­li po­no­vni su­sret, ta­ko da smo na­kon dva mje­se­ca odlučili da lju­bav kru­ni­še­mo bra­kom, a ja sam joj pre­dložio da vjenčanje bu­de u mo­joj Her­ce­go­vi­ni, odno­sno u Tre­bi­nju, čije su lje­po­te odu­še­vi­le i mo­ju Tas­sa­nee", kaže srećni mla­doženja.

 

U Lju­bi­nje su, ka­ko kaže, sti­gli još pri­je dva­de­se­tak da­na, gdje se mla­da Nju­jorčan­ka, iako iz vi­še­mi­li­on­skog gra­da, odu­še­vi­la i ovim gra­dićem i Ne­no­vom po­ro­di­com, ali i her­ce­go­vačkim običaji­ma.

 

"Mo­ja po­ro­di­ca ju je izu­ze­tno lijepo pri­hva­ti­la, ali i cijeli moj grad, što je kod nje iza­zva­lo na­ročito odu­šev­lje­nje, pa sam joj ja objaš­nja­vao i ko je ko u na­šoj po­ro­di­ci, gdje se šta na­la­zi u na­šem gra­diću, a po­se­bno sam joj pričao o na­šim običaji­ma, sva­to­vi­ma ko­je oba­ve­zno pre­dvo­di bar­jak, pa smo ta­ko odlučili da na na­šoj sva­dbi bu­du i dva bar­ja­ka - srpska tro­boj­ka i ame­rička zas­ta­va", priča da­lje Ne­no.

 

Ta­ko se Tas­sa­ne, po her­ce­go­vačkim običaji­ma, naj­pri­je krsti­la u pra­vo­sla­vnoj crkvi, a on­da je usli­je­di­lo i crkve­no vjenčanje, čija ce­re­mo­ni­ja je ta­kođe odu­še­vi­la mla­du.

 

Iako je Lju­bi­nje pri­je de­se­tak go­di­na ima­lo još je­dnu ta­mno­pu­tu ne­vjes­tu, ta­kođe Ame­ri­kan­ku, ko­ja se sa ov­daš­njim mla­dićem Že­ljkom Mi­lo­je­vićem upo­zna­la ta­kođe u Ame­ri­ci, lju­bav između Ne­na i Ta­sa­nee je ipak spe­ci­fični­ja, ako ni počemu dru­gom, on­da po to­me što su se na kući To­pa­lo­vića u Lju­bi­nju, a ka­sni­je i na sva­dbe­nom sa­lo­nu, za­vi­jo­ri­le dvi­je zas­ta­ve - srpska i ame­rička.

 

Mla­den­ci su na­kon građan­skog vjenčanja u Tre­bi­nju otpu­to­va­li u Lju­bi­nje, a oda­tle odla­ze na bračno pu­to­va­nje u Bu­dim­pe­štu.

 

"Ta­sa­nee ni­ka­da ra­ni­je ni­je bi­la u Evro­pi, pa smo odlučili da na­ša des­ti­na­ci­je bu­de Bu­dim­pe­šta, jer nam se, lis­ta­jući tu­ris­tičke pro­spe­kte i uslo­ve pu­to­va­nja, naj­vi­še svi­dje­lo da ode­mo ta­mo, gdje za­is­ta ima šta da se vi­di, a želja mi je da se mo­ja su­pru­ga što vi­še upo­zna s evrop­skom ci­vi­li­za­ci­jom", do­da­je Ne­no.

 

Mla­den­ci su odlučili da žive u Ame­ri­ci, ali još tre­ba da se do­go­vo­re ko­ji dio ove ze­mlje će to bi­ti.