Odbor za ekonomska pitanja Evropskog parlamenta izglasao je podršku uvođenju digitalnog evra, projekta koji je predložila Evropska centralna banka (ECB). Riječ je o besplatnoj i opšteprihvaćenoj opciji plaćanja za građane i kompanije u evrozoni, koja će funkcionisati kao elektronska alternativa fizičkom novcu, piše poslovni list Fortune.

Probno testiranje u trajanju od 12 mjeseci zakazano je za drugu polovinu 2027. godine, a u njemu će učestvovati 36 velikih finansijskih kompanija, uključujući Deutsche Bank, Revolut, Adyen i UniCredit. Plan je da do 2029. godine sve prodavnice i onlajn biznisi u evrozoni zakonski moraju prihvatati digitalni evro.

Strah od američke kontrole i gubitka suvereniteta

Povod za ovaj korak jeste činjenica da su evropske vlasti zatečene sopstvenom zavisnošću od američkih finansijskih mreža. Gotovo polovinu (47 odsto) vrijednosti kartičnih plaćanja u evrozoni obrađuju američki giganti Visa i Mastercard, dok 15 od 21 države evrozone uopšte nema sopstveni nacionalni digitalni sistem plaćanja.

„Sistemi plaćanja nisu neutralni, oni su instrumenti moći. Imali smo mnogo opomena zbog naše zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država. Sada smo se potpuno probudili“, izjavio je francuski evroparlamentarac Žil Boaje.

Rizik je postao još izraženiji pod administracijom američkog predsjednika Donalda Trampa, koja se u spoljnoj politici snažno oslanja na finansijske sankcije. Evropski političari strahuju od scenarija u kojem bi pristup američkim platnim mrežama bio prekinut.

Osim toga, gotovina, jedini oblik novca koji ECB u potpunosti kontroliše, polako nestaje iz svakodnevne upotrebe, dok privatne digitalne valute (tzv. stabilni novčići) preuzimaju tržište.

Šta digitalni evro donosi privredi

Za trgovce i kompanije, uvođenje digitalnog evra donosi ključnu prednost: ukidanje visokih naknada koje trenutno plaćaju bankama i kartičnim kućama za svaku transakciju, uz trenutno prebacivanje novca na račun. Veliki trgovački lanci godinama su upozoravali na drastičan rast naknada koje im nameću Visa i Mastercard.

Pored nižih troškova, digitalni evro bi trebalo da ujedini rascjepkano evropsko tržište, na kojem trenutno dominiraju lokalni sistemi plaćanja koji ne funkcionišu izvan matičnih država (poput iDEAL-a u Holandiji ili Blika u Poljskoj).

Digitalni evro ima dvije ključne strukturne prednosti:

- Obavezno prihvatanje u svim prodavnicama od 2029. godine.
- Obaveznu distribuciju putem svih banaka.

Ogromni troškovi i otpor banaka

Uprkos velikim ciljevima, projekat se suočava s ozbiljnim finansijskim i tehničkim preprekama.
ECB procjenjuje da će uvođenje digitalnog evra evropske banke ukupno koštati između četiri i šest milijardi evra (od 7,8 do 11,7 milijardi KM) u periodu od četiri godine.

Izgradnja samog sistema koštaće ECB 1,3 milijarde evra (2,54 milijarde KM), uz godišnje troškove održavanja od 300 miliona evra (587 miliona KM).

Banke strahuju od gubitka depozita jer bi građani mogli prebacivati novac sa štednih računa u digitalne novčanike. Postoji i bojazan da će banke na kraju prebaciti troškove na trgovce kroz nove naknade, čime bi se poništila glavna svrha projekta.

Rješava li Evropa problem koji je već prošlost?

Analitičari i istraživači upozoravaju na loša iskustva iz drugih dijelova svijeta, gdje su slični projekti centralnih banaka doživjeli neuspjeh (poput Kariba ili Nigerije). Jedan od glavnih problema je i slaba komunikacija s javnošću jer zvaničnici koriste apstraktne pojmove poput „strateške autonomije“, što običnim građanima ne znači mnogo.

Pored toga, pojedine evropske banke već razvijaju sopstveni digitalni novčanik Wero, koji okuplja desetine miliona korisnika, pa se postavlja pitanje da li Evropa paralelno pravi dva rješenja za isti problem.

Dok je Evropi trebalo šest godina samo da dođe do faze testiranja, SAD su odustale od digitalnog dolara i usmjerile se na podršku privatnim digitalnim valutama, koje su ostvarile stotine milijardi dolara transakcija.

Zbog toga mnogi stručnjaci zaključuju da je digitalni evro odličan odgovor na dominantnost američkih kartica, ali da u 2029. godinu stiže kasno na tržište kojim već vladaju novi oblici privatnog digitalnog novca, piše Fortune.