Ukupna razmjena BiH i EU, prema tim podacima, čini više od dvije trećine ukupnog bh. bruto domaćeg proizvoda. Takođe, iz podataka se vidi da je deficit BiH s EU 1,66 milijardi evra.

Nakon EU, drugi trgovinski partner BiH je Srbija, s kojom imamo razmjenu od 1,5 milijardi evra, dok je na trećem mjestu Kina sa 624 miliona evra. Slijede Turska sa 600 miliona evra, Rusija sa 511 miliona, SAD sa 322 miliona evra, te Crna Gora sa 226 miliona.

Najviše robe i usluga izvozimo u zemlje EU, ukupno 5,6 milijardi evra, u Srbiju milijardu, u Kinu 600 miliona, a u Rusiju 436 miliona evra, dok iz EU uvezemo robe i usluga vrijednih četiri milijarde evra, pola milijarde u Srbiju, 210 u Tursku, a 180 u Crnu Goru.

Najveći spoljnotrgovinski deficit s EU imali smo 2008. godine, i iznosio je gotovo 2,6 milijardi evra. Najmanji deficit imali smo 2016. godine, i iznosio je oko 1,5 milijardi evra.

S EU najviše trgujemo industrijskim proizvodima, a tamo smo 2017. ovih proizvoda izvezli u vrijednosti od četiri milijarde evra. Poljoprivrednih proizvoda u EU smo izvezli u vrijednosti od oko 200 miliona evra, dok smo uvezli 4,5 puta više.

Zoran Pavlović, ekonomista, kaže da je iz podataka jasno da BiH najviše ekonomske koristi ima od EU i zemalja koje je čine, a da se iz političkih govora često može steći utisak da je naša ekonomija okrenuta ka nekim drugim zemljama.

“Nešto je urađeno s Turskom kada smo bili oslobođeni nekih carinskih i drugih nameta, što jeste pomoglo dijelu naših poljoprivrednika, ali uglavnom se sve svede na političke deklaracije bez konkretnih olakšica ili pomoći za naše izvoznike”, kaže Pavlović i ističe da bi BiH u svojoj diplomatskoj mreži trebalo da ima ekonomsku diplomatiju, a da bi zadatak naših ambasada i diplomatskih predstavnika trebalo da bude da prate potrebe privrede. Ukazao je i na činjenicu da je deficit BiH s EU puno veći nego što bi to mogao biti, ukazujući na primjer da BiH uvozi višestruko više poljoprivrednih proizvoda nego što ih izvozi.

“Suština je da mi svoje resurse ne znamo da iskoristimo, nemamo planove kako da pomognemo i zaštitimo naše poljoprivrednike kad dođu u situaciju da, recimo, propadne ljetina. Kod nas se strateške ekonomske politike često svedu samo na marketing bez konkretnih rezultata”, zaključio je on.