Većina zemalja kao zvaničan razlog navodi bezbjednost i zaustavljanje priliva ilegalnih migranata. Iako su ove mjere prema Šengenskom sporazumu dozvoljene, njihovo produžavanje zabrinjava i građane i institucije u Briselu.

Šengenski sporazum – jedan od stubova evropske politike koji omogućava slobodu kretanja ljudi i robe u Evropi, doveden je u pitanje nakon što su mnoge zemlje ponovo uvele privremene kontrole na unutrašnjim granicama.

Formalno, takav potez dopušta član 25. Šengenskog kodeksa – ali samo u slučaju ozbiljne prijetnje javnom redu i na strogo ograničen vremenski rok. Međutim, mnoge države te kontrole produžavaju iznova, nekad i godinama, navode analitičari za Blic.

– Zbog toga se često i kritikuje Evropska komisija i teži se ka tome da se to u budućnosti promijeni. Statistike su pokazale da zapravo cijela priča oko uvođenja graničnih prelaza ima svoje nedostatke, dakle, ne daje takve dobre rezultate u borbi protiv ilegalnih migracija, kao što je, recimo, pojačana policijska saradnja. Tako da, negde je ideja da se u budućnosti više ide ka jačanju saradnje između policijskih uprava država i, naravno, ka jačanju same spoljne granice Evropske unije – objašnjava Marko Todorović iz Centra za evropske politike.

Ograničenja se iznova produžavaju

Ograničenja se iznova produžavaju usljed migracionih problema koje Evropu muče već godinama, objašnjavaju analitičari. Osim što usporavaju protok ljudi i robe, kontrole povećavaju logističke i ekonomske troškove što, ističe za Blic direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević, najviše pogađa upravo građane.

– Što se tiče kontrole, vjerovatno neki put se samo nadzire prelaz na granice i zaustavljaju se neka vozila koje carinici, odnosno policajci, smatraju da su sumnjiva, nekada mogu da zaustave svako vozilo, da pretresaju vozila, da kontrolišu putne isprave, ali sve to je jedna ogromna regresija u odnosu na ono što je bilo, to je potpuna sloboda kretanja građana Evropske unije na teritoriji EU – dodaje Zečević.

Rješenje ETIAS?

Iz Centra za evropske politike navode i da Evropska unije rješenje za sada vidi u digitalizaciji. Novi Entry/Exit sistem, kao i ETIAS za zemlje van EU, trebalo bi da modernizuju i olakšaju kontrolu na spoljnim granicama i smanje potrebu za unutrašnjim mjerama pojedinačnih zemalja.

– Čini mi se da sa uvođenjem Entry exit sistema i ETIAS sistema što je predviđeno za 2026. godinu, mislim da će ovaj trend polako krenuti da se vraća, i da će možda samo neke najzabrinutije zemlje, poput recimo Francuske, koja je u permanentnom strahu od terorizma, da će možda samo one nastaviti da koriste tu klauzulu o mogućnosti da se to produžava – kaže Todorović.

Zečević dodaje i da je potrebno da se EU zaista pozabavi ovim problemom, i da krene da rješava taj problem na nivou Unije.

– Da kaže, mi vam garantujemo neće više ulaziti migranti, jer je ovo pravo slobode kretanja u stvari nije namijenjeno migrantima, ono je namijenjeno prije svega građanima EU i nama, eventualno koji smo van EU, ali koji imamo legalno turističke vize i želimo da osetimo nekoliko zemalja, a da nema problema sa tim – tvrdi Zečević.

Uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope, Šengen bi, kažu poznavaoci prilika, ponovo mogao da oživi, ukoliko Pakt o azilu i migracijama u potpunosti stupi na snagu od ljeta naredne godine