Iako se ističe da je decentralizovana struktura BiH kompatibilna s članstvom u EU, u mišljenju je navedeno da će biti potrebne reforme kako bi zemlja efektivno učestvovala u donošenju odluka unutar EU.

U mišljenju, kojeg su u Briselu predstavili Johanes Han, evropski komesar za proširenje, i Federika Mogerini, evropski komesar za bezbjednost i spoljnu politiku, negativno je ocijenjeno stanje pravosuđa, ekonomskog sistema, ljudskih prava, obrazovanja, funkcionisanja institucija i drugih ključnih oblasti.

Upozoreno je da je ustavni i zakonski okvir manjkav, te da ne obezbjeđuje u dovoljnoj mjeri nezavisnost, autonomiju, odgovornost i efektivnost pravosuđa.

Korupcija je, kako su upozorili, raširena na svim nivoima vlasti i pokazuje znakove političke kontrole, što se odražava na svakodnevni život građana.

"Agencije za sprovođenje zakona su fragmentirane i ranjive neprimjerenim političkim uticajima. Tužioci nisu dovoljno aktivni. Finansijske istrage i oduzimanje nelegalno stečene imovine su uglavnom neefektivni. Borba protiv pranja novca treba da bude pojačana. Pravosnažne presude protiv visoke korupcije su veoma rijetke, a sankcije nedovoljne", naglašeno je u mišljenju.

Upozoravaju da Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu (VSTS) BiH nedovoljno dobro rješava pitanja imenovanja, nagrađivanja i disciplinovanja članova pravosudne zajednice, niti obezbjeđuje adekvatan pravni lijek na odluke VSTS-a.

"Potrebno je usvojiti zakon o sudovima BiH kako bi se spriječila preklapanja nadležnosti i obezbijedila pravna sigurnost u krivičnim slučajevima", istakli su.

EU je, kako su naglasili, zabrinuta prijetnjama i političkim pritiscima prema novinarima, a istrage povodom napada i prijetnji su neadekvatne. Javni emiteri su, kako je istaknuto, podvrgnuti političkim uticajima, a finansijska održivost upitna.

"Ekonomija je otežana zbog visokog nivoa politizacije i nedostatka saradnje među ključnim akterima. Ovo dovodi do čestih političkih zastoja i dugotrajnih kašnjenja u procesu donošenja odluka", naglasili su oni. Dodaju da su vlasti preduzele korake u donošenju mehanizma koordinacije po evropskim pitanjima, ali su dodali da on još nije u potpunosti operativan, a naglasili su i da je kapacitet vlasti planiranja i koordinisanja aktivnosti i dalje neadekvatan.

"Kako bi zemlja imala uključiv pristup u planiranju i implementaciji politika, potrebna je harmonizacija regulatornog okvira na centralnim i sektorskim pitanjima", dodali su.

Što se tiče OHR-a, naglašeno je da je prisustvo te kancelarije nekompatibilno s evropskim integracijama, ali da je zatvaranje povezano s brojnim uslovima.

Iako su istakli da je u protekih nekoliko godina došlo do bolje fiskalne politike, ukazali su da je to rezultat boljeg ekonomskog okruženja, te su naglasili da je ekonomska snaga zemlje i dalje ispod potencijala.

"Uticaj makroekonomskih mjera i dalje se nije prenio na veći dio populacije, a migracija mladih i radnosposobnih građana je jedan od najvećih izazova", rečeno je. Upozoravaju da je kvalitet obrazovanja i dalje neadekvatan, a ulaganje u nauku nisko.

U mišljenju je takođe naglašeno da je od 2007. do 2018. godine EU u BiH uložila 1,5 milijardi evra, od čega 433 miliona evra na regionalne programe.

"Od 2004. godine Evropska investiciona banka je odobrila 2,4 milijarde evra kredita kako bi podržala projekte u BiH", istaknuto je.

Rukovodstvu NS RS uručeno mišljenje
Predstavnici Delegacije Evropske unije u BiH uručili su rukovodstvu Narodne skupštine (NS) RS pozitivno mišljenje Evropske komisije (EK) o aplikaciji BiH za status kandidata za članstvo u EU i analitički izvještaj, koji se prvi put nalazi uz mišljenje i koji upoređuje situaciju u BiH sa standardima koji se primjenjuju u zemljama članicama Unije.

U ime NS RS dokumenti su uručeni potpredsjednicima parlamenta Sonji Karadžić-Jovičević i Milanu Petkoviću, saopšteno je iz NS RS.

Predstavnici Delegacije EU istakli su da je ključno da vlasti u BiH budu formirane na svim nivoima bez odlaganja, što se navodi i u preporukama Evropske komisije.