Specijalne izaslanike za ovo područje do sada su imenovale SAD, Njemačka, Velika Britanija, Grčka, Norveška i EU. Ta lista zemalja je produžena nakon što je slovenačka šefica diplomatije Tanja Fajon objelodanila da je Slovenija za specijalnog izaslanika imenovala Anžeja Frangeša, o čemu je obavijestila i zamjenika pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijela Eskobara, koji je istovremeno i američki specijalni izaslanik za zapadni Balkan.

 

Politikolog i analitičar geopolitike iz Srbije Aleksandar Pavić kaže za “Glas” da treba različito gledati na izaslanike. Slovenci, na primjer, kaže, ne mogu da rade ništa na svoju ruku jer nemaju samostalnu politiku ni u čemu.

 

- Očigledno je da, opet, za nekog gazdu odrađuju stvari i opipavaju puls. Ovo je jednostavno združena operacija Zapada sa više izvođača, ali svima im je isti cilj. To je da Srbija prizna Kosovo, odrekne se Republike Srpske, te da podrži unitarizaciju BiH, odnosno da se trajno odvoje od Rusije i Kine. Svi igraju u istom timu, samo imaju različite pozicije - istakao je Pavić.

 

Zemlje zapadnog Balkana, podvlači, nemaju nikakvu korist od specijalnih izaslanika.

 

- Od stranog mešanja niko ne može da ima korist, osim od strane Zapada instalirana politička lica u regionu - kazao je Pavić.

 

Smatra i da ne bi trebalo ni koristiti naziv “zapadni Balkan” jer to vuče ka povezivanju sa pojmom zapad.

 

- Nismo mi zapadni Balkan. To je isto deo njihovog ispiranja našeg mozga, ali u svakom slučaju imaju korist elite koje su instalirali. I to posebno u Sarajevu, u Skoplju, Prištini, pa i Ljubljani. Mogu da izmisle stotinu  raznih specijalnih izaslanika, ali su ciljevi apsolutno isti - istakao je Pavić, koji smatra da će ovaj svojevrsni specijalni nadzor biti “živ” dok god Zapad bude težio da bude apsolutni vladar.

 

Stručnjak za međunarodne odnose i profesor na banjalučkom Univerzitetu Miloš Šolaja naglašava da države, preko tih puteva, prikupljaju podatke i nastoje da ostvare svoje interese, ali i osnaže svoj uticaj na konkretnoj teritoriji. Smatra da je Sloveniji, za razliku od većine drugih, stalo do ovog dijela Evrope jer je riječ o prostoru bivše Jugoslavije, gdje je uvijek i sama ostvarivala značajne ekonomske rezultate.

 

- Sigurno je da želi da bude dio tog nekog političko-diplomatskog okvira koji se nameće kroz tu priču specijalnih izaslanika. I Njemačka i Velika Britanija su moćne zemlje Evrope, žele da budu vidljive i pokažu da su zainteresovane, te pokušaju da ostvare aktivniji pristup i ostvare neke svoje interese - kaže Šolaja, naglašavajući da i ovo pokazuje da zemlje na ovom području još ne funkcionišu kao normalne zemlje.

 

Uz to, i Francuska bi, prema nekim spekulacijama, mogla da povuče isti potez i imenuje svog izaslanika za ovaj dio Evrope.

 

 

Mnogi specijalni izaslanici u proteklom periodu imali su niz susreta sa zvaničnicima zemalja regiona. Mahom se ukazivalo, prema zvaničnim saopštenjima, na neophodnost sprovođenja reformi da bi napredovali ka EU i drugim integracijama.