Pitanje mogućih blokada zajedničkih institucija ponovo se nametnulo nakon poziva predsednika RS Milorada Dodika političarima iz SDS PDP i NDP, koji su u koaliciji sa SDA u Sarajevu, da bez odlaganja napuste zajedničke institucije do isteka roka do koga BiH može da obnovi tužbu protiv Srbije – 27. februara.

- Ukoliko Izetbegović ostane pri svom stavu i podrži reviziju postupka protiv Srbije, pozivam SDS, PDP i NDP da trajno napuste zajedničke institucije BiH, što će učiniti i predstavnici SNSD - rekao je Dodik.

Šehić tvrdi da bi nedolazak predstavnika iz RS na sednice Saveta ministara i Parlamentarne skupštine BiH značio potpunu blokadu donošenja bilo kakavih odluka u institucijama BiH.

- Ukoliko poslanici iz RS ne bi prisustvovali sednicama Parlamentarne skupštine BiH, to znači da se ne može ništa uraditi jer nema entitetske većine. Ne postoji mogućnost da se umesto njih imenuju drugi poslanici. Poslanika u BiH ne može da smeni ni njegova stranka, jer je vlasnik svog mandata. Kada je u pitanju Dom naroda BiH, nedolazak Srba značio bi da nema kompletnog kluba delegata jednog naroda – precizira Šehić, bivši član Centralne izborne komisije BiH.

Kada je reč o eventualnom povlačenju iz Saveta ministara BiH, predsednik SDS Vukota Govedarica tvrdi da to ne bi imalo smisla, jer bi ministre iz RS zamenili njihovi zamenici - Bošnjaci i Hrvati. Goveradica se poziva na izmene poslovnika koje je nametnuo bivši visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak.

Međutim, Vehid Šehić tvrdi da bi izostanak tri ministra iz RS blokirao rad Saveta ministara BiH i da je nemoguće da u njihove fotelje uskoče zamenici.

- Zamenicima ovlaštenje daju ministri; ne može bez toga. Zamenik može samo po ovlaštenju ministra da preduzima neke radnje, a ne može da odlučuje u ime njega – kategoričan je Šehić.

I pored poruke predsednika NDP Dragana Čavića da se treba povući iz Sarajeva, ukoliko revizija tužbe protiv Srbije zaista ode u Međunarodni sud pravde u Hagu, Savez za promene još nije zauzeo jedinstven stav o ovom pitanju.

Predsedništvo SDS danas će razmatrati dalje poteze, ali izvori „EuroBlica“ kažu da ne treba očekivati drastične poteze. Bar ne za sada.

- Povlačenje iz institucija Bakir Izetbegović bi iskoristio kao „dokaz“ da je Republika Srpska ta koja blokira BiH, da je potrebno redefinisati entitetsko glasanje u parlamentu, i to baš u vreme kada se sve glasnije priča o promenama Ustava BiH. Interes RS, ali i Srbije, jeste da se o ovom pitanju ne diže prevelika buka, jer su šanse za reviziju tužbe nikakve – kažu izvori „EuroBlica“.

Šta god da bude epilog, činjenica je da je najavljena revizija tužbe protiv Srbije razorila poverenje u vladajućoj koaliciji na nivou BiH. Eventualno povlačenje predstavnika RS iz zajedničkih institucija bio udarac koji bi najjače do sada zaljuljao budućnost BiH. Da stvar bude gora, Izetbegović je očigledno svestan toga, što se vidi iz njegove izjave da BiH ulazi u najveću postdejtonsku krizu.

Za kritičara i književnika Envera Kazaza, Bakir Izetbegović je očigledno neodgovoran političar, a to argumentuje činjenicom da nije formirao ozbiljan stručni tim koji bi ispitao mogućnost revizije tužbe protiv Srbije. Da jeste, smatra Kazaz, taj tim bi radio javno, a javnost bi blagovremeno bila obaveštena o eventualno novim dokazima i bila bi pokrenuta ozbiljnija društvena rasprava.

- Budući da Izetbegović nije demokratičan, nego političar totalitarnog kalibra, on je stvar doveo do krajnjeg roka odlučivanja, a onda pokušava sebe prikazati kao velikog branioca nekakvog bošnjačkog dostojanstva. Na taj način je samo razbuktao nacionalizam. Političari iz RS su jedva dočekali takav potez, pa su i oni počeli da razbuktavaju nacionalizam. Umesto racionalne rasprave o prošlosti i suočenja s onim što se zbivalo u krvavom ratu u BiH, dobijamo uzavrelu političku scenu, gde svaka politička protuva bilda svoj nacionalizam – kaže Kazaz za „EuroBlic“.

Govoreći o konačnom ishodu ovog slučaja, Kazaz kaže da je „vrlo jasno“ da bi, u slučaju pokretanja revizija, Sud teško dao zeleno svetlo.

- Na osnovu onoga što smo mogli čuti u javnosti nema novih, jakih dokaza kojima bi se pravno argumentovalo pokretanje revizije. Ali, ako nema takve rasprave u javnosti, onda je pitanje da li su bošnjački politički i pravni amateri zapravo manipulisali tako važnim pitanjem. U prvom trenutku mi se čini da je najvažnije smirivanje strasti. Emocionalističke reakcije neće ni bošnjački ni srpski društveni prostor odvesti nigde – zaključuje Kazaz.