To se moglo vidjeti 14. januara. Insistucije nisu radile. Ali jesu banke, prodavnice, kafići, frizeri, mehaničari… Koliko, zapravo, ljudi i radi u republičkim insituacijama mogli su da ilustriju i poluprazni parkinzi. Koji su radnim danima prepuni i traži se mjesto više.

Ako pitate one koji su na „državnim jaslama“, neradnih dana nemaju previše. Neki su uspjeli da spoje dane od 1. januara, pa do Dana Republike, neki su bili na kolektivnom odmoru 2 sedmice. Radnici iz privatnog sektora i ovih praznika su „fasovali“. Naprimjer, mnoge trgovine su i 31. decembra radile do večeri, 2. januar se radio nešto kraće, Badnji dan je za dosta njih bio radni, 14. takođe.

Od svih zemalja bivše Jugoslavije, BiH ima najviše neradnih dana, bilo da su državni, republički, vjerski. Republika Srpska najviše praznuje u januaru, u aprilu je Vaskrs, u maju je Praznik rada i Dan pobjede nad fašizmom, a onda 21. novembar. U Federaciji BiH 2 dana slave Novu godinu, 1. marta Dan nezavisnosti, Brčko distrikt ima svoj dan 8. marta. Onda 30. marta je Ramazanski bajram, pa 1. maj, 6. juna Kurban bajram, 25.novembra Dan državnosti.

U BiH, ako jedan od dana kada se slavi Nova godina i 1. maj spada u nedjelju, onda se praznikom smatra prvi naredni dan. Kada strancu ovo kažete, on se šokira. I ne razumije da se nova godina proslavlja i 2. januara, a da 1. maj takođe možete da obilježavate 2. maja.

Istina je da u neke zemlje Evrope imaju približan broj, neki možda i veći broj neradnih dana nego u Srpskoj. Ali, kako porediti ekonomiju Njemačke, Austrije, Švajvarske sa našom.

-Javna uprava je suviša plaćena za toliki broj neradnih dana. Kada vidite koliki je zbir plata, pa podijeljeno na radne dane, onda vidite koliko sve ostale košta taj njihov nerad. Jer, mnogi moraju da rade i subotom i nedjeljom, pa i vaša profesija – kaže za Srpskainfo ekonomista Svetlana Cenić. Dodaje kako niko nije izračunao koliko košta jedan jedan neradni dan u BiH ili jednom entitetu. Ako hoćete da znate približno kolika je brojka, onda, naprimjer, na Novu godinu sabrati dnevni obrt trgovine, proizvodnju ili godišnje pa podijeljeno na radne dane.

I nije možda ni toliki problem u tim neradnim danima, već to što ne važe doslovno za sve građane, bez obzira da li rade u javnom ili realnom sektori, poručuje Goran Savanović iz Sindikata trgovine i turizma RS.

-Nisu sporni neradni dani, već što ne važe za sve. A jedini način da se to riješi je da država donese zakon o praznicima ili da se zakonom o radu definiše koji je praznik i da niko ne radi. Ni ljudski ni moralno nije da je jednim praznik, drugima ne. Treba se uvesti ravnopravnost i jednakost i to riješiti zakonon. Ne može se ostaviti na volju ni opštinama i gradovima – kaže on za Srpskainfo.

U Norveškoj, skandinavnoj zemlji u kojoj se dobro živi, imaju 13 praznika i neradnih dana godišnje. Manje nego u BiH koja ima ukupno 20 praznika. Neki su zajednički, neki važe samo za entitete. Norvežani tradicionalno ne rade danima oko Uskrsa, ali Novu godinu proslavljaju samo 1. januara, a Božić proslavljaju 25. i 25. decembra. Šveđani imaju 2 praznika više, a najviše u junu kada slave i svoj nacioalni dan i na daleko poznati Midsomer.

Švajcarci imaju puno praznika, ali ne važe svi za sve kantone. Nijemci ih imaju 20, a neki od njih praznuju se samo u određenim pokrajinama. Austrijanci u godini slave 16 dana, ali imaju još nekih dana kada ne rade škole i javne ustanove, ali u određenim regijama. U Belgiji i Francuskoj imaju po 15 prazničnih dana, u Italiji 12, a u Irskoj 11.