Ova godina je pogodovala ovoj kulturi pa se očekuju i rekordni prinosi.

Soja je, zbog svog proteinskog sastava i sadržaja aminokiselina, nezamenjiva u lancu ishrane.

Ilija Kačarević pod sojom ima četiri hektara, a za ovu proizvodnju se odlučio jer ulog nije veliki a dobit je solidna. Po hektaru je neophodno uložiti oko 1000 KM što je dosta jeftinije nego za proizvodnju kukuruza,  ali su troškovi za zaštitu nešto veći.

Pošto se bavi proizvodnjom svinja, Kačarević  će soju zameniti za sojinu sačmu.

- Očekujem prinos od 400 do 450 kilogramu do dunumu. U odnosu na prošlu godinu sam zadovoljan. Soja se više isplati od druge stočne hrane i premiksa tako da preporučujem poljoprivrednicima da se okrenu ovoj proizvodnji - kaže Kačarević.

Na Poljoprivrednom dobru “Semberija” ove godine pod sojom je 240 hektara, a do sada je požnjeveno 30 hektara.

- Za razliku od prošle godine, soja je izuzetnog kvaliteta a zrno mnogo krupnije. Mi soju proizvodimo za vlastite potrebe, za ishranu stoke na našoj farmi, a višak ćemo plasirati na tržište-kaže Marković.

Iako i Semberija ima odlične potencijale za ovu proizvodnju, soja nije zastupljena kao ostale ratarske kulture. Ovom uljaricom seje se oko 800 hektara.

Promocija proizvodnje soje sprovodi se kroz projekat “Dunav soja za BiH” u okviru kojeg je petnaest zemalja dunavske regije potpisalo deklaraciju kojom izražavaju opredeljenost za proizvodnju soje.

Zastupnik Projekta Dunav soja za BiH Radomir Prodanović kaže da  soja znači mnogo i u plodoredu.

- Uvođenjem treće kulture, smanjujemo mogućnost pojave štetnika i bolesti, a soja utiče i mikrobiološku aktivnost zemljišta i poboljšava mehaničke i fizičke osobine zemljišta.

Brčanski “Bimal” će otkupiti soju proizvedenu u okviru programa “Dunav soja”, a u skladu sa Pravilnikom o podsticajima ovu proizvodnju podstiče i Ministarstvo poljoprivrede RS - kaže Prodanović.

Uprkos mogućnostima i povoljnim klimatskim uslovima  za proizvodnju soje, godišnje se u BiH ovom uljaricom seje samo oko 7000 hektara, što je manje od deset odsto domaćih potreba.

Uvoz

U Srpsku i BiH u proseku se godišnje uveze oko 66.000 tona sojine sačme i oko 20.000 zrna  soje, za šta se izdvaja oko 80 miliona maraka.

EU uvozi 35 miliona tona soje godišnje.

Budući da je dunavski region prepoznat  kao područje sa odličnim prirodnim i klimatskim potencijalom, BiH bi u ovoj proizvodnji mogla da nađe svoju razvojnu šansu.