Odevene su u tradicionalne bordo haljine modifikovane u uniforme za karate, a njihova nasmejana lica kriju neverovatnu snagu i energiju.
Jedva da ima 5 sati ujutru, a u manastiru Druk Gava Kilva u Katmanduu (Nepal), kaluđerice već vežbaju kung fu. S jednom nogom ispravljenom napred i drugom istegnutom pozadi, one ponavljaju iskorak u vazduhu težeći ka savršenstvu u serijama besprekornih poteza.
Neverovatna snaga je naglašena svakim pokretom, koje prati zvuk bubnjeva. Obučene u tradicionalne bordo odore modifikovane u stilu uniformi za karate, nasmejana lica kaluđerica kriju neverovatnu snagu i energiju, piše BBC.
To su kung fu kaluđerice: pokret u Nepalu, koji čine isključivo žene. One praktikuju smrtonosnu borilačku veštinu koju je proslavio Brus Li.
Kako je nastao ovaj pokret?
U patrijalhalnom budističkom monaškom sistemu, žene se smatraju inferiornim u odnosu na muškarce. Monasi obično zauzimaju sve vodeće pozicije, ostavljajući kaluđericama obaveze u domaćinstvu. Međutim, 2008. godine je vođa drukpa roda starog 1.000 godina, njegova Svetost Gjalvang Drukpa, sve zauvek promenio.
Nakon posete Vijetnamu gde je video kaluđerice koje usavršavaju kombat princip treninga, odlučio je da ovu ideju inkorporira u Nepal ohrabrujući svoje kaluđerice da uče pokrete samoodbrane.
Njegov jednostavni motiv je bio da promoviše rodnu ravnopravnost i da osposobi mlađe žene, koje uglavnom dolaze iz siromašnih predgrađa Indije i Tibeta.
Svaki dan 350 kaluđerica, starosti između 10 i 25 godina, praktikuju tri intenzivna treniga gde rade vežbe, kojima ih je naučio njihov vođa, koji dva puta godišnje ide u Vijetnam.
Uz usavršavanje njihovih poza, one uče da rukuju tradicionalnim oružjima poput ki am (mač), mali dao (sablja), veliki dao (helebarda), tong (koplje) i nunchaku (lanac na čijem se kraju nalaze dve metalne šipke).
Kaluđerice, od kojih mnoge imaju crni pojas, slažu se da im je kung fu pomogao da se osećaju bezbednije, razviju samopouzdanje, ojačaju i održe vitku liniju, ali najvećim benefitom smatraju koncentraciju, koja im omogućava da sede i meditiranju duži vremenski period.
„Moram stalno da budem svesna svojih pokreta, da znam da li radim dobro ili ne i da se odmah ispravim ukoliko je potrebno. Moram da se fokusiram na redosled pokreta koje sam zapamtila. Ukoliko um luta, onda pokret neće biti pravi ili će štap (kojim vežbaju) da padne. Tako je isto i u meditaciji“, objašnjava proces Jigme Konchok, kaluđerica od svojih ranih 20-ih godina, koja više od 5 godina uči kung fu.
U ime rodne ravnopravnosti, Gjalvang Drukpa kaluđerice ohrabruje da uče tradicionalne muške veštine, poput instalacija vode, struje, kucanja, vožnje bicikle i engleskog jezika. Pod njegovim vođstvom, uče da vode molitve i zauzvrat dobijaju osnovne poslovne sposobnosti, koje uglavnom izvode monasi i trče do kafića i gostionice. Najnaprednije žene čak voze niz planinu Druk Amitabha do Katmandua oko 30 kilometara kako bi kupile namirnice.
Utiču na razvoj zajednice
Uz novostečeno samopouzdanje, one počinju da koriste svoje veštine i energiju u razvoju zajednice.
Kada je Nepal bio pogođen velikim zemljotresom u aprilu prošle godine, kaluđerice su odbile da se premeste u bezbednije područje i umesto toga su krenule do obližnjih sela kako bi uklonile ruševine i raščistile puteve. Preživele su snabdele hranom i pomogle im da nameste sklonište i šatore.
Ranije ove godine, predvođene njegovom Svetošću, kaluđerice su vozile bicikle 2.200 kilometara od Katmandua do Delhija kako bi proširile svest o ekološkim posledicama i ohrabrile ljude da voze bicikle umesto automobila.
Kada posete područja u kojima vlada nasilje, poput Kašmira, one drže predavanja o važnosti i značaju različitosti i tolerancije.
Pre svega, monahinje promovišu žensku snagu.
„Kung fu nam je pomogao da razvijemo određenu dozu samopouzdanja i da brinemo o sebi i drugima u teškim vremenima“, kaže Končok.