Prema zvaničnim podacima, u snu najčešće pričaju djeca budući da tako proživljavaju burne dnevne događaje i snažne emocije. Pri tom, ne mora da znači da će dijete po odrastanju zadržati tu naviku, koja se ne može svjesno kontrolisati.

Nauka kaže da su pričanju u snu podložne veoma senzitivne osobe, veliki emotivci, a najbolji dokaz za takvu tvrdnju jesu istraživanja koja pokazuju da se kod preosjetljivih osoba zapažaju specifične karakteristike u razvoju velikog mozga. U snu mogu da govore i ljudi koji pate od nesanice ili osjećaju neku vrstu pritiska. Na ovu pojavu utiču i stres, depresija i konzumiranje alkohola, kao i visoka tjelesna temperatura.

Može li govor u snu razotkriti naše tajne?

Mnogi se plaše da će, ako govore u snu, njihove tajne biti nebjezbedne i da će se razotkriti. Po pravilu, u prvoj i drugoj fazi sna javlja se nejasan i nepovezan govor ‒ komplikovani monolozi, koji ne traju duže od pola minuta. U trećoj i četvrtoj fazi sna čovek počinje da „brblja" i stenje. Istina, u tim riječima nema nekog višeg smisla.

Zbog toga, poručuju ruski istraživači, ne bi trebalo da se plašimo da ćemo u snu otkriti svoje tajne i skrivene misli, „izbrbljati" nešto što ne treba ili da ćemo od partnera saznati nešto što nije imao namjeru da nam kaže.

U većini slučajeva pričanje u snu prestaje samo od sebe. Ukoliko imate ovaj problem neophodno je da isključite alkohol iz upotrebe, naročito u večernjim satima, a takođe izbegavajte kofein, i naravno, pokušajte na sve načine da „zaobiđete" nerviranje. To je recept za san bez problema!