Na hiljade Šveđana ugradilo je mikročipove koji im sada služe kao kreditne kartice, ključevi za auto ili stan pa čak i karte za voz. Jednom kada ugrade čip, više nikad ne moraju da brinu o tome gde im je novčanik. Međutim, neki drugi su jako zaprinuti jer takav potez smatraju distopijom.

I dok na prvi pogled deluje da je Švedska jednostavno toliko napredna da predvodi ovakve trendove, iza priče o 3.500 ljudi s mikročipovima stoji puno dublji razlog.

Termin biohaker odnosi se na biologe amatere koji rade izvan tradicionalnih institucija. Kao što kompjuterski hakeri mogu da provale u svaki kompjuter, tako biohakeri mogu provaliti u bilo šta biološko.

Biohakera ima mnogo, a za ovu priču su posebno zanimljivi transhumanisti koji su fokusirani na poboljšanje karakteristika ljudskog tijela, i dugoročno, poboljšanje cijele ljudske rase. Ali, oni rade i mnogo interesantnije eksperimente, poput toga da biljke počnu da svijetle u mraku ili proizvodnje piva od algi.

Švedski biohakeri su definitivno transhumanisti i oni su ti koji stoje iza ugrađivanja čipova veličine zrna pirinča Šveđanima negde između palca i kažiprsta. To su isti oni mikročipovi koje su decenijama ugrađivali kako bi pratili životinje i pakete.

Pa zašto onda Šveđani toliko žele čipove u svom tijelu? Oni, zapravo, imaju puno povjerenje u sve digitalno. Vjeruju da tehnološki napredak može donijeti samo dobro. Tokom poslednje dve decenije švedska Vlada uložila je milione i milione u tehnološku infrastrukturu i to se svakako vidi. Njihova ekonomija se bazira uglavnom na izvozu digitalnih tehnologija i usluga, kao i inovacija.

I dok se ostatak Evrope uglavnom zgraža nad činjenicom da se Šveđani dobrovoljno čipuju, jedan od vodećih mikrobiologa koji učestvuje u projektu Ben Liberton zapitao je sljedeću stvar:

“Da li biste se bunili da vam čip detektuje rak čim se pojavi i spase vam život?"