U moru poskupljenja, Zakonom o akcizama uvedena je i taksa za puteve i autoputeve na tečni naftni gas, odnosno plin, u iznosu od 0,15 KM po kilogramu za puteve i 0,25 KM po kilogramu za autoputeve. Tako je ovaj energent poskupeo za oko 0,30 KM po litri i košta oko 1,10 KM.

Distributeri koji se bave prometom tečnog naftnog gasa cijenu ovog energenta kreiraju po sličnom principu kao gorivo, odnosno na osnovu nabavne cijene, cijene distribucije i drugih faktora.

Samo nikoliko dana nakon što su to i uradili, te promijenili brojke na tablama pumpi, stručnjaci upozoravaju da se očekuje pad prometa plina, koji je upravo poslednjih godina doživio procvat.

Podaci Uprave za indirekto oporezivanje BiH pokazuju da je uvoz naftnih plinova od 2014. do 2017. godine porastao za oko 60 miliona kilograma. Tako je 2014. godine u BiH uvezeno oko 205 miliona, 2015. godine oko 237 miliona, dok je u 2016. i 2017. godini broj porastao na 263 miliona kilograma naftnih plinova i ostalih plinovitih ugljenvodonika.

Građani su plin kupovali kao omiljeno i najjeftinije gorivo, međutim, kada i ono najjeftinije postane skupo, ljudi će ga manje kupovati, prognoziraju stručnjaci.

– Promjena Zakona o akcizama će sigurno dovesti do pada prometa. Distributeri nafte i naftnih derivata su bili prinuđeni da povise cijene svojih proizvoda zbog novih nameta državi, te zbog toga trpe pad prometa, što će se odraziti i na finansijske bilanse privrednih društava iz ove oblasti – tvrdi Zoran Berak, sekretar Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima u Privrednoj komori RS.

Dok ova taksa predstavlja značajan udar na džepove građana koji voze automobile na plin, akcize i takse na korišćenje plina u domaćinstvima se ne plaćaju, što opet može dovesti to novih problema.

– Postoji realna velika opasnost od nestašice gasa za domaćinstva na tržištu ukoliko se ne otklone nejasnoće u postojećem Pravilniku o primjeni Zakona o akcizama ili on ne bude izmenjen. Trenutno je takva situacija da distributeri TNG koji nisu uvoznici ovog energenta nisu u mogućnosti da nabave tečni naftni gas u bocama bez obračunate takse za puteve i autpouteve – tvrdi Berak.

Dodaje da veliki problem predstavlja i prodaja ranije nabavljenog plina za domaćinstva, te činjenica da uvoznici ovog energenta koji je oslobođen taksi za puteve ne mogu dalje prodavati TNG distributerima i maloprodajama jer im to izmenjeni Zakon o akcizama i Pravilnik ne dozvoljavaju.

– Sadašnje okolnosti nalažu da tečni naftni gas za domaćinstva može prometovati samo uvoznik istog, koji posjeduje sopstvenu benzinsku pumpu. Zbog toga smatram da bi trebalo hitno tečni naftni gas koji se uvozi zbog punjenja u boce za domaćinstvo osloboditi svake obaveze po osnovu naplaćivanja taksi za puteve i autoputeve, jer se on ni na koji način ne može dovesti u vezu sa tim taksama – dodaje on.

Dok stručnjaci ukazuju na nepravilnosti i propuste, cijena plina raste, a raste i briga građana, jer će pun razervoar umjesto za 30, sada imati za 50 KM.

– Pun rezervoar sam plaćala 30 KM, a sada plaćam 50 KM, što svakako jeste velika razlika. Međutim, kad uzmem u obzir koliko bi skuplje platila benzin, koga za 50 KM mogu kupiti samo pola rezervara, shvatim da je plin još i jeftin, koliko je sve ostalo poskupjelo – kaže Banjalučanka Branka Ljoljić.

Distributeri traže rješenje

Usvojeni set Zakona o akcizama izazvao je probleme na tržištu gasa u zemlji, zbog čega će uvoznici i distributeri Upravi za indirektno oporezivanje BiH ponuditi konkretne prijedloge za rešenje novonastale situacije.

Tako je bar najavljeno na sastanku uvoznika i distributera gasa u BiH, na kojem su prisustovali predstavnici kompanija koje se bave uvozom, distribucijom i punjenjem propan-butana i auto-gasa.

Zakon o akcizama BiH i Pravilnik o izmjenama i dopunama ovog zakona nedorečeni su i u sukobu sa postojećim zakonima, što može dovesti do raspada tržišta propan-butana u BiH, zaključeno je na ovom sastanku.