Scena u kojoj shvatamo da ćemo narednih sat vremena života provesti u banci, čekajući da platimo račun za struju ili telefon, dok gledamo u najmanje tri šaltera – od kojih bankarski službenik sedi u samo jednom od njih - je nešto na šta se pripremamo čim krenemo u “najbližu filijalu”.

Ono što se tamo, takođe, vrlo često dešava je to da primećujemo da problem nije u broju prisutnih radnika, već u tome što se oni, umesto usluživanjem nas, bave nečim drugim.

"Nedavno sam se jako iznervirala kad sam u službenoj prostoriji iza šaltera videla i čula pet ljudi koji su gledali neki video klip i smejali se, dok su u međuvremenu sva tri šaltera bila prazna. Ušla sam u kancelariju na kojoj je pisalo “direktor filijale” i pitala da li neko uopšte radi u toj smeni ili treba da čekam do sutra jer je to krajnji bezobrazluk i zavitlavanje ljudi".

"Direktorka mi je prilično neljubaznim tonom rekla “da su kolege sigurno zauzete”, ali pošto je videla da sam i ja krajnje besna, ipak je izašla iz kancelarije i poterala ih za šaltere", kaže Beograđanka Ivana Matović (28).

Pokušali smo da saznamo da li je uzrok problema u činjenici da nadležne u bankama ne zanima tuđe vreme – uz pretpostavku da istovremeno računaju na to da je situacija ista i u ekspoziturama njihove konkurencije, pa se građanima “isto hvata” i ne postoji mogućnost da izgube klijente – ili njihove zaposlene jednostavno mrzi da rade.