Ljudi su se promenili na mnogo načina tokom proteklih 150 godina. Globalna populacija je porasla – umesto jedne milijarde, danas nas ima sedam milijardi, a prosečan životni vek se gotovo udvostručio: sredinom XIX veka ljudi su živeli 45 godina, a danas 80. Pored toga, promenili smo se i fizički – viši smo nego ikada.

Ta promena najprimetnije je u slučaju Holanđana, koji su od sredine XIX veka porasli prilično: po nekim izvorima 13, a po nekim čak 19 centimetara.

„To je odličan broj ako želite da šokirate ljude“, našalio se Džon Komlos, profesor emeritus Univerziteta u Minhenu.

Zašto su ljudi kao vrsta porasli? Da li ovaj rast i dalje traje? Hoće li naši potomci biti, u proseku, visoki više od dva metra?

Naučna istraživanja pokazala su da na promene u rastu, u slučaju pojedinca, utiču dva faktora: ishrana i zdravlje. Sasvim logično, oni deluju u detinjstvu. Recimo, ukoliko dete ne unosi dovoljno određenih hranljivih materija ili ih neadekvatno obrađuje usled nekog oboljenja praćenog dijarejom, najverovatnije neće porasti koliko bi u suprotnom slučaju.

U XVII veku, Evropljani su bili najniži. Prosečan Fransuz bio je visok oko 162 centimetra. U vekovima koji su usledili poljoprivreda je procvetala, stanovništvo je dobilo tekuću vodu, a napredovala je i ekonomija. Negde u to vreme, stanovnici Zapadne Evrope postali su viši, a to se nastavilo do danas. Da li je taj rast povezan s poboljšanim kvalitetom života – ekonomskom stabilnošću i zdravijom ishranom?

Sasvim moguće. Ipak, ne smemo zaboraviti gene. Istraživanja su pokazala da visoki parovi uglavnom imaju visoku decu, ali uloga genetike nije najvažnija.

„Okruženje ostavlja pečat na ljudskom telu. Ne samo genetika“, ističe Komlos.

On dodaje i da smatra da smo najverovatnije na svom vrhuncu kada je u pitanju visina.

„Po mom mišljenju, Holanđani su dostigli maksimum. Oni su najviši što ljudi mogu biti u optimalnim uslovima.“