Naime, od prije otprilike pet godina uslov za uzimanje evropskih sredstava je da zemlja mora sarađivati s ovim tijelom u sumnjama na pronevjere i korupciju, čime se može objasniti zašto se političarima iz BiH ne žuri da pošalju Reformsku agendu i počnu korištenje evropskih sredstava iz Plana rasta. Potencijalni budžet za BiH donedavno je iznosio milijardu evra, ali je smanjen za 10 odsto jer se kasni u slanju reformske agende.

U više navrata Evropska komisija je pozivala BiH i druge zemlje regiona da prihvate nadležnost ovog evropskog tijela.

- Naši partneri sa zapadnog Balkana su strane u međunarodnim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoći i stoga bi trebalo da prihvate Kancelariju evropskog javnog tužioca kao ovlašteni autoritet zemalja članica kako bi se sporazumi mogli implementirati - navedeno je u jednom od saopštenja Evropske komisije.

U izvještaju o napretku BiH takođe su navedene ove klauzule, kao jedna od obaveza zemlje na evropskom putu.

- Stranim investitorima treba sigurnost da će njihove investicije biti zaštićene. Ključno je uskladiti pravila s evropskim pravilima javnih nabavki, te pojačati transparentnost, posebno kad se radi o razumnom finansijskom menadžmentu javnih investicija, uključujući i one sadržane u ovom planu - naglasili su.

I u saopštenju sa samita EU - zapadni Balkan iz Tirane ponovo se podvlači pitanje saradnje s evropskim javnim tužiocem.

- EU ohrabruje partnere zapadnog Balkana da uspostave i održavaju kooperativne odnose sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca u oblasti uzajamne pravne pomoći u krivičnim predmetima. Pozdravljamo radne aranžmane koji su već ustanovljeni između Kancelarije i nekih partnera zapadnog Balkana i ohrabrujemo druge partnere na sličnu saradnju što je prije moguće - navodi se u deklaraciji koju su prihvatile sve zemlje iz našeg regiona.

BiH je tek u novembru 2023. godine potpisala sporazum o saradnji s ovim evropskim tijelom, koji je ispred EPPO-a potpisala Laura Kovesi, glavna tužiteljica, i Milanko Kajganić, glavni tužilac BiH.

- Cilj ovog aranžmana je olakšavanje saradnje u krivičnim stvarima i razmjena informacija između dvije strane, kako bi se osigurala efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih djela protiv budžeta EU. To takođe pokazuje posvećenost EPPO saradnji s nadležnim organima zemalja kandidata za EU. Ojačana pravosudna saradnja između obje strane pomoći će u zaštiti finansijskih interesa EU i BiH - saopšteno je tada nakon sastanka.

Srđan Traljić iz Kancelarije Transparensi u Banjaluci kaže za "Nezavisne" da je izvjesno da će u BiH postojati otpor uvođenju evropskog tužioca u predmete dokle god to bude moguće. On ističe da, iako postoje prijave za korupciju i zloupotrebu evropskog novca, mnogo više je sumnji na korupciju kada su u pitanju investitori koji dolaze iz nekih drugih zemalja.

- Kada su u pitanju evropska sredstva moraju se ispuniti neki standardi, a kada se uzimaju kineski krediti - obično se ne pita mnogo - smatra Traljić.

Inače, iz prošlogodišnjeg izvještaja o radu vidi se da EPPO vodi tri istrage u vezi sa BiH zbog sumnje na pronevjeru više desetina miliona evra, ali nema detalja o kojim predmetima se radi, osim u jednom slučaju gdje je biodizel iz SAD deklarisan da je uvezen iz BiH, o čemu smo već ranije pisali.

EPPO je prošle godine imao 2.666 otvorenih istraga ukupne pronevjerene vrijednosti od 24,8 milijardi evra.