Postoje desetine različitih oblika raka, a neki su daleko smrtonosniji od drugih. Bolest može napasti bilo koji deo tela, a pojavljuje se kada ćelije počnu da rastu nekontrolisano i tako istiskuju zdrave ćelije. Međutim, rak nije samo jedna ista bolest, već ima mnogo oblika, pa tako postoji rak pluća, dojke, debelog creva, krvi...

Neki oblici bolesti rastu i šire se brzo, a to ih čini smrtonosnijim. Stručnjaci su se bavili mnogim istraživanjima kako bi saznali zašto je to tako.

Tim naučnika koji se bavio ovim problemom, otkrio je da kada su ćelije „stisnute“ u teškim, oštrim tkivima, kao što su pluća i kosti, one su podložnije genetskim mutacijama koje izazivaju rak. Sa druge strane, kada rak izvrši invaziju na meka tkiva, uključujući mozak i koštanu srž, te genetske anomalije su manje verovatne, objasnili su naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Istraživači su naveli da što je kruća struktura tkiva, telu je sve teže da „popravi“ oštećenu DNK ili genetsku mutaciju. Tim naučnika je takođe otkrio da su tumori koji nastaju u krutim tkivima izloženi 100 puta većoj mutaciji hromozoma, nego oni u mekim tkivima.

Doktor Džerom Irianto sa Univerziteta u Pensilvaniji je istakao da postoji hipoteza da će se u krućim tkivima sa gušćom strukturom i manje stega pojaviti više deformacija jezgra ćelije koje ga oštećuju.

Da bi ispitali uticaj, istraživači su osmislili eksperiment u kojem ćelije raka prolaze kroz tanke plastične filtere sa sitnim rupama. Kada su ćelije morale da se probiju kroz otvore široke tri mikrometra, napravili su veću štetu DNK, nego da su prolazile kroz veće otvore, široke osam mikrometara. Dalji eksperimenti su pokazali da u čvršćim tkivima proteini ne mogu da obnove DNK zbog previše istiskivanja. 

Doktor Irianto ističe da trenutno razmatraju da li će ta migracija proći sa molekularnim oštećenjima i segregacijom, prenetom do nestabilnosti genoma, što je zaštitni znak raka. Takođe, on dodaje da rak kada napadne organizam mora da se širi, a to bi moglo prouzrokovati mutacije.