Glodari izloženi društvenom stresu su jeli hranu bogatiju ugljenim hidratima tri puta više i brže od miševa u normalnim uslovima. Takođe, zarad ugljednih hidrata prepolovili su unos masti.

Rezutati istraživanja su pokazali da mozak igra važnu ulogu u odabiru ugljenih hidrata i masti. Ova studija upravo može pružiti odgovor zašto teško odolijevamo slatkišima i brzoj hrani. Ljudi generalno selektuju ono što će jesti na osnovu ukusa, kao i na osnovu stanja tijela, ali tačan mehanizam po kom osnovu vrše selekciju uvijek je ostao misterija.

"Mnogi ljudi koji pod stresom jedu puno slatkiša kasnije okrivljuju sebe zato što su nesposobni da razumiju sopstvene impulse", rekao je Јasuhiko Minokoši, autor studije. – "Ali, ako znaju da je to zbog neurona, možda neće biti tako strogi prema sebi."

Minokoši upozorava da je rezultate istraživanja teško odmah primijeniti na popularne dijete.

"Ako pronađemo određeni molekul u neuronu i targetiramo ga da suzbije ove aktivnosti, to će našu dijetu i uopšte ishranu učiniti mnogo zdravijom", ističe.