Vajih Nuseibeh današnji je ključar bazilike i njegova je briga održavanje crkve. Članovi ove porodice svakog dana, dva sata nakon sumraka, zaključavaju hrišćanske monahe u crkvi i puštaju ih uoči svanuća.

- To je posao koji se predaje s oca na sina, još od doba kad su muslimani prvi put osvojili Jerusalim u sedmom veku. Moja porodica to radi već 1.300 godina, ali je postojala rupa, period od 88 godina kad su Krstaši vladali Jerusalimom u 12. veku - kaže on.

Glava porodice čuva crkvu, a najstariji sin mora da čeka dok mu ne pripadne ta čast. Dok nije preuzeo dužnost, Vajih je prodavao električne aparate, a i njegov sin i budući ključar, živi kao frizer.

Kad dođe njihov red da preuzmu odgovornost, od njih se očekuje savesnost. Moraju da ustanu veoma rano kako bi na vreme otključali crkvu.

- Ponekad ustajem i pre pola četiri ujutro. Vidimo da su ljudi srećni i onda smo i mi zadovoljni. I naravno, Isus nije živeo samo za hrišćane, nego za sve ljude. I muslimani veruju kako je on bio jedan od najsvetijih proroka - priča ključar.

Ceremonija otvaranja glavnih vrata ovako funkcioniše (otvaranje ostalih vrata je prostije): po jedan predstavnik Jerusalimske patrijaršije, franjevaca i Jermenske apostolske crkve stoje iza zaključanih vrata i svako od njih, jedan za drugim, uklanjaju oprugu i time otvaraju rešetku kroz koju potom dodaju merdevine muslimanima spolja; oni merdevine naslanjaju na vrata; potom pripadnik porodice Džudeh daje ključ pripadniku porodice Nusejbeh koji se penje uz merdevine i otključava vrata.

Činjenicu da musliman drži ključeve najvećeg hrišćanskog svetilišta objašnjava otac Dergus Klark, jedan od franjevaca koji živi u crkvi.

- U vreme kada su preuzeli ključeve, muslimani su želeli da pokažu nadmoć islama nad hrišćanstvom. Zato su dali ključ muslimanskoj porodici i zatvorili sva vrata - osim tih jednih koje oni nadziru. Time onda i nadziru jedina vrata najvažnije crkve hrišćanstva - rekao je ovaj franjevac.

Ipak, osim ovih istorijskih, postoji i još jedan, tipično ljudski razlog. Bazilika svetog groba je jedina crkva u kojoj žive predstavnici šest hrišćanskih crkava - Katoličke, grčki pravoslavci jeruzalemskog patrijahata, Jermenska istočna pravoslavna crkva, kao i Kopti, Etiopljani i Sirijci.

Među njima često dolazi do trevnja, a svet je pre nekoliko godina obišao i snimak okršaja grčkih pravoslavaca s jermenskim redovnicima.

Iako svi žive pod istim krovom, gotovo ih je nemoguće usaglasiti. Čak je i poslednje renoviranje crkve koje je počelo ovih dana posledica činjenice da je za to bio poslednji momenat jer je prošle godine zbog opasnosti od urušavanja crkva bila izvesno vreme zatvorena.

Zato bi davanje ključeva jednom od crkava stvorilo brojne probleme a mnogi veruju da bi se ostali u tom slučaju mogli naći pred zatvorenim vratima.

- Svaka grupa veruje da su vlasnici crkve, i ako ste vlasnik, onda možete činiti što vas je volja, puštati jedne ljude unutra, a druge ne - kaže ključar Vajih Nuseibeh.

Obredi se služe u istoj crkvi, ponekad u isto vreme pa ni kakofonije nisu neuobičajene na ovom svetilištu.