Tim naučnika objavio je u naučnom magazinu Proceedings of the National Academy of Sciences rezultate istraživanja čiji je cilj bio da saznamo nešto više o neobičnoj brzini i izdržljivosti ovih insekata.

Naučnici su bubašvabe postavljali tunele koji su se, dok insekti jurišaju njima, sve više smanjivali. Male kamere pratile su pohod bubašvaba kroz ove tunele u kojima su one čak i gnječene, ali su uspevali da se izmigolje.

Istaživače je iznenadilo saznanje da bubašvabe raspolažu korisnom kombinacijom okretnosti i fleksibilnosti. Dok su se provlačile kroz uske prolaze, one su sabijale svoja tela na čak 40-60 odsto. Kako je Elizabet Penisi napisala za Science, bubašvabe najpre svojim antenama istražuju prostor u koji će ući, a potom proturaju prednje noge. Dok ulaze u procep celim telom, zadnje noge koriste za guranje. Samo jedan sekund kasnije, bubašvaba se nađe na drugom kraju tunela nepovređena.

Naučnici su, takođe, utvrdili da fleksibilni egzoskelet bubašvabi omogućava da izdrži teret čak 300 puta teži od njenog tela.

Ova saznanja mogla bi stručnjacima da pomognu u robotici. Takozvani "origami robot", napravljen po uzoru na model bubašvabe, lako bi se provlačio i kroz najuže prolaze i istraživao nesiguran teren umesto ljudi.