Kako stručnjaci ističu, mnogo je razloga zbog kojih se građani BiH teško odlučuju na vakcinu, a najveći su loša informisanost, ali i želja za boljim vakcinama i nepovjerenje u njih.

 

"Neki od ključnih razloga koji dominiraju među građanima koji ne žele da se vakcinišu su generalna odbojnost prema vakcinama, dok jedan dio građana čeka 'bolje vakcine', a postoji i dio građana koji su pod uticajem antivakcinalne propagande, odnosno vjeruju raznim teorijama zavjere", kazao je za "Nezavisne" novine Ednan Drljević, infektolog i član Kriznog štaba Kantona Sarajevo.

 

Dodao je da još jedan razlog statistički malog broja vakcinisanih u BiH što je dio stanovnika izvršio imunizaciju kod komšija, u Srbiji ili Hrvatskoj.

 

"Jedan od razloga što nismo mogli ranije početi sa masovnom vakcinacijom je i taj što nismo imali dovoljne količine vakcina na stanju. Ne možemo ljudima govoriti da idu da se vakcinišu, a ne raspolažemo sa dovoljnim količinama vakcina", ističe Drljević.

 

Prema njegovim riječima stanovnici BiH su površno informisani o pozitivnim efektima vakcina te ne vjeruju struci.

 

"Ispada da treba jedna medijska ličnost, poput Novaka Đoković ili Jelene Karleuše, da izađe i da im kaže da se vakcinišu i da oni to urade. Džaba je to šta struka mjesecima govori da je vakcina jedini vid zaštite", ističe Drljević.

 

Dodaje da mu nije jasno šta treba da se desi da se ljudi probude i da shvate da smo, kako Drljević kaže, u četvrtom talasu pandemije.

 

Dodao je da i zemlje u regionu, poput Hrvatske, Crne Gore i Srbije, takođe imaju mali procenat vakcinisanih građana.

 

Sociolog Ivan Šijaković ističe za "Nezavisne novine" da je glavni razlog malog broja vakcinisanih građana nepovjerenje koje je rašireno među građanima i koje potiče iz različitih izvora.

 

"Na društvenim mrežama, na internetu, može se naći dosta tumačenja i dosta onih koji su antivakserskog smera, tako da je to verovatno zbunilo građane", kazao je Šijaković.

 

Pojašnjava da su građani neodlučni u vezi sa vakcinacijom, uključuju i zabrinutost zbog mogućih neželjenih dejstava, ali i mišljenje da vakcine neće imati efekat.

 

"Građani sumnjaju da vakcine nisu sigurne i efikasne. Drugi misle kako bolest protiv koje se vakcinišemo nije opasna", kazao je Šijaković.

 

Prema podacima Ministarstva civilnih poslova BiH, do sada je BiH dobila 2.902.160 doza vakcina protiv kovida raznih proizvođača.

 

"Prema podacima nadležnih entitetskih vlasti, prvu dozu vakcina primilo je 537.608 građana, odnosno 15,71 odsto, dok je i drugom dozom vakcinisano 327.698 ili 9,58 odsto državljana BiH", naglašavaju iz Ministarstva civilnih poslova BiH. Dodaju da raspoložive količine vakcina, kao i broj doza koji se očekuje u narednom periodu, uvodi BiH u period koji treba maksimalno iskoristiti za masovnu imunizaciju.

 

U posljednja 24 časa u BiH je registrovano 617 novih slučajeva zaraze virusom korona, od kojih je u RS 162, u FBiH 438 i Brčko distriktu 17, a preminulo je osam osoba.

 

Ukupne količine vakcina koje su stigle u BiH

AstraZeneca: 1.101.000 doza

 

Sinopharm: 1.090.000 doza

 

Pfizer: 421.860 doza

 

Sputnjik ve: 199.300 doza

 

Sinovak: 90.000 doza

 

Ukupno: 2.902.160 doza