Studija, koja je pratila 40 miliona beba, pronašla je da su u većem riziku od komplikacija ona deca čiji su očevi bili u srednjim tridesetim kada su ih dobili, kao i preko 45. godina.

Godinama se verovalo da su žene te koje dovode svoje potomstvo u rizik, ako karijeru stave ispred porodice i odluče se za rađanje u kasnijim godinama.

Ali nova studija, objavljena u "Britiš medikal džurnalu", pokazuje da odgovornost leži i u muškarcima.

"Gledali smo samo jedan aspekt rizika. Ali, nova studija je pokazala da je zdravo dete timski rad i da starost oca takođe utiče na novorođenče", kaže profesor Majkl Ajzenberg sa Univerziteta u Stanfordu.

Kada otac pređe 35. godinu povećava se rizik od deformiteta deteta, ali nezdravo potomstvo je izvesnije u 40-im i 50-im godinama.

Razlog leži u tome što svake godine, muškarčeva sperma akumuliše dve mutacije u DNK.

Kada se uporede očevi, deca onih koji su u trenutku njihovog rođenja imali između 35 i 44 godine, u pet odsto više slučajeva rođeni su pre vremena ili sa smanjenom kilažom. Kod muškaraca preko 45 godina, bilo je 14 odsto takvih slučajeva. 

Isto tako, tada su novorođenčad češće završavala na intenzivnoj nezi.

Kod onih očeva koji su bili u 50-im godinama, 28 odsto dece se našlo na intenzivnoj nezi.

"Ono što nas je zaista iznenadilo jeste veza između starosti muškarca i šanse da majka razvije dijabetes tokom trudnoće", naveo je profesor Ajzenberg.

Kod muškaraca koji su imali 45 godina ili više, 28 odsto partnerki ima šanse da oboli od dijabetesa tokom trudnoće.

Pretpostavlja se da mogući biološki mehanizmi, koji igraju ulogu u ovim procesima, nisu otkriveni, ali Ajzenberg je ubeđen da je majčina posteljica povezana sa tim.

Prosek godina očeva u 2016. godini bio je 33,3 godine, skoro četiri više nego 1974. kada je taj prosek iznosio 29,4 godine.

Starost majki se povećala skoro u istom procentu – 2016. prosek je iznosio 30,4, a 1974. 26,4 godine.

"Rizici bi trebalo da budu deo odluke o zasnivanju porodice", kaže Ajzenberg.