U Zanatsko-preduzetničkom udruženju “Preduzetnik” kažu da je ovo odličan pokazatelj i nastavak pozitivnog trenda koji traje još od 2011. godine. Najbrži i najjefikasniji put ka otvaranju novih radnih mesta i unapređenju privrede nalazi se upravo u preduzetništvu, smatraju u ovom Udruženju.

Predsednik Udruženja Mile Stević navodi da ohrabruje činjenica da se, ipak, iz godine u godinu uprkos teškoćama, sve više otvara novih radnji.

- Krajem decembra 2016. godine u Bijeljini je bilo aktivno 1.827 preduzetnika, odnosno 29 više u odnosu na isti period 2015. U prošloj godini prijavljeno je 309 novih, a odjavljeno 280 radnji. U strukturi delatnosti najviše je trgovinskih radnji, 679, ali evidentno je i da se najviše ovih radnji odjavljuje, jer ne mogu da izdrže konkurenciju velikih marketa. Imamo 519 zanatskih radnji i 306 ugostiteljskih. Otvaranje sve većeg broja zanatskih radnji je posledica sistemskih rešenja u ovom sektoru - kaže Stević.

Navodi da se nada da će i u ovoj godini biti nastavljen trend povećanja broja zanatsko preduzetničkih radnji i da će na kraju 2017. godini imati više od 2.000 aktivnih preduzetnika.

S druge strane, ukidanje fiskalnih kasa, ali i druge olakšice doprinele su razvoju posla.

Više podrške nadležnih preduzetnicima bi olakšalo poslovanje, kaže i Bijeljinac Afan Hadžihajdić, koji se obućarskim zanatom bavi više od dve decenije.

- Preduzetnici uredno plaćaju poreze, ali podrška i podsticaji u preduzetništvu bi mogli da budu veći - kaže Hadžihajdić.

Zanimljivo je da je prvo udruženje zanatlija, koje je radilo pod imenom „Srpsko zanatlijsko udruženje“ u Bijeljini je osnovano 1907. godine koje je okupljalo zanatlije različitih zanimanja. Početkom dvadesetog veka okupljalo je 119 članova.

Nakon nastajanja nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Udruženje promenilo naziv u „Zanatlijsko udruženje“ pod tim imenom radilo sve do 1992. godine.

Nakon rata na ovim prostorima, rad udruženja je obnovljen 1999. godine. Danas okuplja oko 2.000 članova.