Naime, 36.000 zaposlenih u RS zarađuje do 370 KM, dok je na penzionerskom minimalcu od nekih 250 KM čak 64.000 penzionera. To, praktično, znači da skoro 15 odsto radnika u RS radi za minimalnu platu, dok nešto manje od trećine penzionera kraj s krajem krpi najnižom penzijom.

Pod pretpostavkom da je stambeno zbrinut, jednom radniku koji prima minimalac, kad izmiri osnovne režijske troškove, do sledeće plate na raspolaganju ostaje tek nešto više od 250 KM. Penzioneri koji primaju najnižu penziju u još su težem finansijskom položaju, s obzirom na to da mesec dana moraju da akrobatišu sa 150 KM, odnosno sa pet KM dnevno.

Radnicima koji zarađuju minimalac, kad plate režije, dnevno ostane tek nešto više od osam KM, a prema međunarodnim standardima, osoba koja dnevno toliko troši živi ispod granice siromaštva.

U banjalučkom Udruženju penzionera naglašavaju da su oni sa minimalnom penzijom u ekstremnom siromaštvu.

– Ma koliko bili bolesni, ne mogu da kupe ni one najjeftinije lekove. Imaju taman za jedan oskudan obrok, i to je to – kaže član ovog udruženja Nenad Ratković.

Dodaje da su, zbog toga, sve češći prizori da se penzioneri pored kontejnera otimaju za komad hleba.

– To je bogu plakati! Hitno nam treba socijalna karta najugroženijih penzionera, da bi im se pomoglo da ne umru od gladi – ističe Ratković.

Mnogi radnici u RS takođe ne mogu da se pohvale nekim boljim životnim standardom jer rade ili za minimalac ili primaju tek nešto više od 370 KM.

Marko V. iz Banjaluke kaže da kao građevinski radnik zarađuje 500 KM.

– Dok platim struju i vodu, te trošak za drva podelim na 12 meseci, tokom meseca mi ostane oko 380 KM. Supruga čisti jedan lokal gde zaradi 250 KM, a imamo dvoje dece. Da mi ne pomaže brat, koji je u inostranstvu, bili bismo više gladni nego siti – ističe on.

Začarani krug

U udruženjima potrošača kažu da su ljudi sa minimalnim primanjima, pre svega penzioneri, u začaranom krugu iz kojeg sami ne mogu da izađu.

– Oni mesečno primaju simbolične sume, kojima praktično ništa ne mogu. Društvena zajednica bi trebalo da nađe način da im pomogne, jer oni zaista jedva preživljavaju. Međutim, problem je što je polje koje pokriva socijalna pomoć, zbog nedostatka sredstava, ionako prilično skučeno – ističe sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović.