Rok za predaju zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata na području Republike Srpske ističe 31. decembra, a u RS je za proces legalizacije prijavljeno samo oko 30 odsto od 80.000 nelegalno sagrađenih objekata na području RS, potvrđeno je "Novostima" u resornom ministarstvu.

Prema ovim podacima, proces legalizacije je doživeo fijasko u Srpskoj, a za Vladu nastupaju veliki problemi jer će morati da nađe način da "odobrovolji" građane da prijave nelegalno izgrađene objekte ili da, već od januara, naredi rušenje oko 50.000 nelegalno izgrađenih objekta u Srpskoj, za koje nisu podneti zahtevi za legalizaciju.

Najviše nelegalno izgrađenih objekta ima u Banjaluci, oko 20.000, a od toga je oko 13.000 prijavljeno za legalizaciju. Zatim sledi Prijedor gde je od 5.000 prijavljeno oko 3.500 objekata. U Bijeljini je od 8.000 nelegalnih objekata za legalizaciju prijavljeno 2.600. U Gradišci od 5.000 nelegalnih objekata prijavljeno je samo 500, a ovako loš trend se nastavlja i u drugim mestima u Srpskoj.

Srebrenka Golić, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, kaže za "Novosti" da nadležni u lokalnim samoupravama nisu ažurni i sa velikim zakašnjenjem odlučuju o zahtevima investitora.

- Neke lokalne zajednice nisu pripremljene za ovaj proces i izmišljanjem nekih svojih pravila, koja nemaju uporište u zakonu, ili proizvoljnim i pogrešnim tumačenjem odredaba zakona, nepotrebno komplikuju i odugovlače ovaj postupak - pojašnjava ministraka Golić.

Ona kaže da svi bespravno izgrađeni objekti za koje vlasnici ne podnesu zahtev za legalizaciju ostaju bez mogućnosti legalizacije i pravne zaštite tako da u svakom momentu urbanističko-građevinski inspektor može pokrenuti postupak rušenja, po službenoj dužnosti ili na inicijativu komšije ili bilo kog drugog.

- Kada vlasnik podnese zahtev za legalizaciju, objekat ne može biti uklonjen sve dok se pravosnažno ne okonča postupak legalizacije koji će sigurno u najvećem broju slučajeva biti pozitivan za vlasnika - pojašnjava ministarka.

Kada je reč o rušenju bespravno izgrađenih objekata vremenom će morati da budu porušeni i to oni koji su izgrađeni na zemljištu koje je planirano za druge namene, kao i objekti izgrađeni u zaštitnim pojasevima vodotoka, javne infrastrukture i na zemljištu koje nije bezbedno za građenje.

Zoran Talić, odbornik PDP, u Skupštini grada Banjaluka, kaže za "Novosti" da je godinam pokušavao da ukaže na problem legalizacije, ali da je Skupština sve predloge odbijala.

- Rešenje je spisak svih nelegalnih objekata i kategorizacija, odnosno da li se radi o komercijalnim ili egzistencijalnim objektima. Nije isto izgraditi poslovnu zgradu bez papira i to što je neka porodica izbegla u Banjaluku i izgradili jedva negde kuću negde na periferiji, kaže Talić. - Grad mora da rešava ove probleme, a ne da se rešavaju na republičkom nivou. Zbog toga imamo zastoj i grad gubi oko četiri miliona maraka.

Ministarka Golić je poručila da neće biti produžavanja roka jer je već bio produžavan.

- Oni koji ne podnesu zahtev zavisiće od nečije volje, a u slučaju da se pokrene postupak rušenja, neće imati nikakvu zakonsku zaštitu - poručila je ministarka.

BOGATSTVO ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU

GRAĐANI sa kojima su razgovarale "Novosti" kao najveći problem za to što nisu ušli u proces legalizacije navode cene građevinskih dozvola u Banjaluci koje su astronomske.

- Nije problem predati zahtev za legalizaciju, ali gde mi je oko 50.000 maraka za građevinsku dozvolu kada je obračunaju. Nemamo kanalizaciju ni pravi asfalt, a hoće da plaćamo dozvole. Plaćamo čak i porez na nepokretnu imovinu iako nam imovina nije registrovana - negoduje jedan Banjalučanin.

Građani koji su predali zahteve kažu, za "Novosti", da po dve godine niko nije ni kontaktirao s njima o početku procesa legalizacije.