Na ova i brojna druga pitanja odgovore je ponudilo istraživanje, koje je, za potrebe projekta “Karijera i mama 2025”, proveo Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Istraživanje je zasnovano na onlajn anketi, u kojoj su učestvovale majke iz cijele BiH u dobi od  18 do 45 godina.

Ispostavilo se da je polovina anketiranih žena koristila bolovanje tokom trudnoće, odnosno prije porođaja, koje služi kao mehanizam podrške i omogućava trudnicama da se pripreme za porođaj i da zaštite svoje i zdravlje beba.  

Međutim, veću mogućnost da iskoriste ovu vrstu bolovanja, kao i porodiljsko odsustvo, imaju žene s punim radnim vremenom, posebno ako su zaposlene u javnom sektoru, pokazalo je istraživanje.

Žene zaposlene u privatnom sektoru, na privremenim ili honorarnim ugovorima, rijeđe koriste ova prava, zbog nesigurnog radnog statusa i straha od gubitka posla I prihoda.

Većina ispitanica, njih  78 %,  koristila je porodiljsko odsustvo, ali više od polovine samozaposlenih žena i preduzetnica nije iskoristilo tu mogućnost, pokazuje istraživanje.

Takođe, bolovanje tokom trudnoće je luksuz koji samozaposlene žene sebi ne mogu priuštiti.

U Republici Srpskoj i Brčko Distriktu, većina žena prima redovne isplate tokom porodiljskog odsustva. U Federaciji BiH je procenat redovnih isplata svega 58%, dok je čak 33% anketiranih reklo da su im naknade kasnile.

– Uočene su i značajne razlike među kantonima. Tako, na primjer,  u Zeničko-Dobojskom kantonu ima dužih i kraćih kašnjenja u isplati naknada, dok se nijedna anketirana žena iz Kantona Sarajevo nije požalila na to – kaže Jelena Ćeriman iz Instituta za filozofiju I društvenu teoriju.

Ona navodi da postoji gotovo jednoglasan konsenzus o tome da briga o djeci treba da bude jednaka odgovornost oba roditelja. Ovakvog je stava čak 97% ispitanica. Međutim, stavovi su jedno, a stvarni život drugo.

– Podaci dobijeni istraživanjem naglašavaju nejednakosti u praksi. Većina ispitanica tvrdi da roditeljstvo negativno utiče na napredovanje u karijeri žena, znatno više nego na karijerno napredovanje muškaraca, koji su očevi – dodaje Jelena Ćeriman.

Nalazi ankete naglašavaju kontinuirano prisustvo rodno zasnovanih nejednakosti na tržištu rada i sistemsku prirodu diskriminacije zaposlenih majki.

Širok je spektar diskriminatornih praksi i izazova sa kojima se žene suočavaju u profesionalnoj sferi. Čak i prije zaposlenja, diskriminacija se manifestuje kroz neprikladna pitanja tokom razgovora za posao koji direktno zadiru u privatni život, poput pitanja da li je kandidatkinja za posao udata, ima li djecu i da li planira da rađa.

Jelena Ćeriman ističe da rezultati ankete potvrđuju da je diskriminacija vezana za majčinstvo na tržištu rada sistemsko pitanje, oblikovano upornim pretpostavkama i normativnim očekivanjima da odgovornosti za brigu o djeci pripadaju ženama i da su one nespojive sa profesionalnim očekivanjima i ulogama.

– U kombinaciji sa pravnim nejednakostima ove barijere komplikuju već složen okvir, koji podstiče finansijsku nesigurnost i proširuje rodni jaz u položaju žena na tržištu rada – kaže Jelena Ćeriman.

“Karijera i mama 2025” je regionalna inicijativa koju provodi 6 partnera iz oblasti sindikalnog rada, istraživanja i obrazovanja, među kojima je i Sindikat uprave Republike Srpske.

Cilj projekta je unapređenje prava žena kroz ravnotežu između privatnog i poslovnog života.

Fokusiran je na prilagođavanje zakonodavnog okvira u vezi sa roditeljskim pravima, edukaciju i osnaživanje žena, posebno sindikalnih liderki, te na promjenu društvene svijesti kroz javnu kampanju „Sve uloge žene“. Projekat sufininsira Evropska unija.