Ratari u Srpskoj uveliko su počeli pripreme za prolećnu setvu. Mehanizacija je spremna za ulazak u njive, ali skup repromaterijal i nedostatak novca, uz kašnjenje podsticaja, i dalje su najveći problemi za većinu poljoprivrednika.

Planirano je da u Srpskoj bude zasejano 152.000 hektara, a pod kukuruzom, kao najznačajnijom kulturom, naći će se oko 142.000 hektara, što je za 15 odsto više nego lani.

Ratari u setvu ulaze sa obećanjem resornog ministra Steve Mirjanića da će Vlada ispuniti obećanje o isplati podsticaja za ovu godinu u iznosu od 60 miliona KM. Ministar je kazao da će u toku ove sedmice biti isplaćeno pet miliona maraka podsticaja, a do kraja aprila sva dugovanja za prošle godine.

Ministarstvo i ove godine nastavlja podršku poljoprivrednim proizvođačima u vidu regresiranog dizel goriva za prolećne i jesenje radove. Ratari će po hektaru dobiti 100 litara goriva, a ukupno će biti podeljeno do 11 miliona litara, za šta će biti izdvojeno oko šest miliona KM.

Obezbeđen je i novac za blagovremenu isplatu podsticaja za merkantilnu pšenicu, za rod ove godine, u iznosu od 250 maraka po hektaru.

"Cena setve kukuruza iznosi oko 1.740 KM po hektaru i niža je za oko devet odsto u odnosu na prošlu godinu, a cena setve zobi iznosi oko 1.150 KM po hektaru što je neznatno niže u odnosu na prošlu godinu, za oko dva odsto. U procenu troškova setve su uračunati troškovi obrade zemljišta, đubrenje, zaštita i cene semena" - rečeno je juče "Novostima" u Službi za odnose za javnošću Ministarstva poroprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Procena je da se u 2016. godini može očekivati prosečan prinos kukuruza od pet tona po hektaru.

Ljubo Maletić, predsednik Udruženja ratara Semberije, kaže, za "Novosti", da je većina ratara, pre svega zbog finansijskih problema, u teškoj situaciji pred početak setve.

"Svesni smo teške finansijske situacije u državi, ali ulaganja u poljoprivredu bi morala da budu na prvom mestu. Neophodno je obezbediti redovnost isplate podsticaja, jer seljaku je za setvu desetak hektara potrebno i do 10.000 maraka u startu, što je za mnoge velika cifra", rekao je Maletić.

On upozorava nadležne da će, ako se ne obezbedi redovnost isplate podsticaja, Republika Srpska iz godine u godinu imati sve više njiva pod korovom.

"Ljudi su primorani da pozajmljuju novac za setvu ili da dižu kredite po nepovoljnim kamatnim stopama. Pored kukuruza, u prolećnoj setvi zastupljena je i zob, koja će biti zasejana na oko 3.000 i industrijsko bilje na 7.155 hektara".

 KREDITI

U Ministarstvu kažu da su, u cilju podrške uvezivanju primarne proizvodnje i prehrambene industrije, obezbeđeni namenski krediti i zajmovi IRB Republike Srpske za ugovaranje, proizvodnju i otkup domaćih poljoprivrednih proizvoda, za šta je raspoloživo 25 miliona KM.