Podbacio je i kvalitet čačanske rane i čačanske ljepotice koje se plasiraju na evropsko tržište. Ono što nije bilo za izvoz, završiće u preradi.

Voćar iz loparskog sela Puškovac Dimitrije Jović ima zasad čačanke rane, čačanke rodne, čačanke ljepotice i sorte stenlej, na pet hektara. Završio je u svojim voćnjacima berbu rane sorte za ovu godinu. Prinos je oko 10 tona šljive, što je ispod očekivanog.

- Prvo nije bilo dovoljno sunčanih dana, a onda i kiše, grad, olujni vjetrovi. Ono što nije opalo s grane, oštećeno je. Manje količine dali smo za izvoz, a ostalo na kvantaš. Ono što je lošijeg kvaliteta ići će u kazan. Godina nije bila isplativa, ali tako je to – kaže ovaj voćar za portal InfoBijeljina. 

Ove godine proizvodnja je skupa, žale se voćari. Lošiji  kvalitet voća povećao je i troškove berbe jer radnik ima problem da nabere šljivu koja zadovoljava kriterijume izvoza, a dnevnice su od 70 do 80 maraka. Zbog nižeg dohotka od očekivanog voćari se uzdaju u pomoć resornog ministarstva da bi premostili gubitke. Nekada je, kažu, četvoročlana porodica mogla pristojno da živi od jednog hektara voćnjaka, a sada mora da ima minimalno tri hektara zasada šljive.

Voćar iz Tutnjevca Darko Milošević zadovoljan je redovnim podsticajima, ali imajući u vidu elementarne nepogode koje su zadesile ovaj kraj od nadležnih očekuje i dodatnu pomoć.

 

- Trebalo bi naći model za dugoročnu podršku voćarstvu ako nećemo da se ova grana poljoprivrede ugasi – kaže Milošević. 

Na gubitku je i pet otkupnih stanica sa Majevice koje su mogle da izvezu trostruko veće količine. U rodnim godinama u prosjeku se izveze oko 3.000 tona majevičke šljive, ove sezone znatno manje. Otkupljivač Milo Stojić kaže da se majevička šljiva uglavnom izvozi na zapadno tržište, Njemačku, Austriju i Poljsku.

 

- Ove godine potražnja je bila velika. Mogli smo izvesti i 800 tona, ali smo zbog umanjenih prinosa, ali i kvaliteta koji je presudan, izvezli tek oko 300 tona - kaže Stojić za InfoBijeljinu. 

Šljiva lošijeg kvaliteta završiće kao i obično u rakiji i cijena joj je 65 feninga po kilogramu. Za razliku od ranih sorti očekuje se dobar rod stenleja, čija će berba početi ovih dana, a cijena se još ne zna. Ova sorta manje je zastupljena jer su se voćari poslednjih desetak godina preorjentisali na čačansku ljepoticu koja prispjeva ranije za berbu i tražena je kako na domaćem tako i na tržištu Evropske unije.